Ponavljanje krivičnog postupka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ponavljanje krivičnog postupka". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
Uvodne napomene o pravnim lekovima............... 3
Vanredni pravni lekovi......................................... 3
Ponavljanje krivičnog postupka............................ 6
3. 1. Nepravo ponavljanje krivičnog postupka ........... 7
3. 2. Ponavljanje krivičnog postupka licu osuđenom u
odsustvu ...................................................................... 10
Zaključak............................................................. 12
Literatura.............................................................. 13
1. UVODNE NAPOMENE O PRAVNIM LEKOVIMA
Pravni lek je posebno procesno sredstvo kojim ovlašćeno lice, tj. titular prava na određeni pravni lek, pobija, odnosno u određenoj procesnoj formi pravno napada određenu odluku ( presudu ili rešenje), donesenu u krivičnom postupku, te zahteva donošenje druge vrste odluke ili drugačije rešavanje određenih činjeničnih ili pravnih pitanja u odluci koja se pobija, odnosno, uopšte, zahteva donošenje određene odluke suda koji rešava o podnesenom pravnom leku.
U našem krivičnom postupku postoje dve vrste pravnih lekova: 1) redovni pravni lekovi i 2) vanredni pravni lekovi.
Za redovne pravne lekove je karaktreristično da se njima pravno napada nepravosnažna sudska odluka. Postoje sledeći redovni pravni lekovi: 1) žalba protiv presude prvostepenog suda, 2) žalba protiv presude drugostepenog suda, te 3) žalba na rešenje.
Dakle, prvostepena presuda se može pobijati redovnim pravnim lekovima. Kad redovni pravni lekovi budu iskorišćeni i viši sud po njima donese svoju odluku, ili kad stranke izričito ili prećutno izraze svoju volju da se ne koriste redovnim pravnim lekovima, prvostepena odluka postaje pravosnažna.
U ukupnom broju pravosnažno presuđenih stvari, uvek se nalazi izvestan broj nepravilno presuđenih. Te se pogrešne odluke ne mogu ostaviti neispravljenim jer neopravdano štete strankama na koje se odnose i još više zbog toga što nanose štetu društvenom interesu pravilnog rada pravosuđa i osećanju pravičnosti građana. Javnost gleda sa neodobravanjem na pogrešne odluke i kada se one u roku redovnog postupka još mogu ispraviti redovnim pravnim lekovima, i sa mnogo većim neodobravanjem kad one stanu na pravnu snagu i počnu da proizvode pravne posledice. Zbog toga se Zakonodavac stara da se nepravilne odluke pod određenim uslovima i u određenoj meri isprave i pored pravosnažnosti.
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
Vanrednim pravnim lekovima se iz specifičnih razloga koji su posebno određeni u zakoniku o krivičnom postupku (ZKP), traži da se jedna krivična stvar koja je pravosnažno raspravljena, ponovo raspravlja.
Vanrednim pravnim lekovima se iz specifičnih razloga koji su posebno određeni u ZKP, traži da se jedna krivična stvar koja je pravosnažno raspravljena, ponovo raspravlja.
Dakle, vanredni pravni lekovi su pravna sredstva koja se mogu ulagati protiv pravosnažnih sudskih odluka. Iako se prema materijalnom dejstvu pravosnažnosti, pravosnažna sudska odluka smatra "istinitom", u određenim slučajevima se i ona ili neki njen deo može pobijati, ali više ne žalbom, već samo nekim vanrednim pravnim lekom.
Postavlja se pitanje zašto vanredno preispitivanje pravosnažnih presuda jer se upućuju prigovori da bi se u tom slučaju pravosnažno završeni krivični postupci mogli beskrajno dugo ponavljati.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET