Pomilovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pomilovanje". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ, НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: КРИВИЧНО ПРАВО
Тема: ПОМИЛОВАЊЕ
Ментор: Студент:
НИШ, 2012.
САДРЖАЈ
Садржај...........................................................................................................................................1
Увод................................................................................................................................................2
1. Појам и карактер помиловања.................................................................................................3
Појам помиловања................................................................................................3
Законско одређење појма помиловања...............................................................4
Карактеристикe помиловања...............................................................................4
2. Историјски развој инситута помиловања.............................................................................6
2 .1 Развој помиловања у свету...................................................................................6
2.2. Развој помиловања у Србији................................................................................6
3. Поступак задавања помиловања...........................................................................................9
3.1. Појам и карактер поступка..................................................................................9
3.2. Покретање поступка............................................................................................9
3.2.1. Овлашћени подносиоци молбе за помиловање................................10
3.2.2. Молба за помиловање.........................................................................10
3.3. Улога државних органа у поступку помиловања............................................11
3.4. Одлука о помиловању........................................................................................13
4. Правна природа помиловања..............................................................................................14
Закључак......................................................................................................................................15
Литература...................................................................................................................................16
УВОД
„Маleficia non debent remanere impunita et impunitas continuam tribuit
deliquendi incitationem.“
(Кривична дела не смеју да остану некажњена, јер је некажњавање
подстрек деликвенције).
Принцип правичности је основни принцип функционисања правне државе и владавине права и налаже да свако лице које учини кривично дело кршењем норми правног поретка добије заслужену казну, а да притом нико невин не буде осуђен. Међутим, у свим савременим кривичним законодавствима се јављају изузеци од овог темељног правног принципа и ти изузеци искључују могућност државе да изриче или извршава законски прописане кривичне санкције према учиниоцима кривичних дела и представљају основе гашења кривичне санкције, односно основе искључења права државе на кажњавање.
Институт помиловања има дугу историјску традицију; наиме још за време римске републике је био у широкој примени под називом „ restitutio damnatorum“ за протерана лица.У периоду римског царства примењује се институт под именом „аbolitio publica“ , а из периода средњовековног кривичног права потичу бројни правни споменици који одређују појам и садржину помиловања, И врло значајан споменик византијског кривичног права је Синтагма Матије Властара који изричито предвиђа да се смртна пресуда не може извршити док се од цара у року од тридесет дана не добије потврђивање пресуде или помиловање. И Душанов законик говори о помиловању владара за одбегле зависне сељаке.
Институт помиловања има снажно правно дејство као акт милости, опроста, милосрђа и великодушности суверена, као акт милости државе која је представљена у органу који одлучује о давању помиловања учиниоцу кривичног дела који је санкционисан или тек треба да буде с анкционисан. Помиловање по свом карактеру, примени и значају делује јаче и од саме судске пресуде којом је учиниоцу кривичног дела изречена кривична санкција, па чак делује јаче и од самог закона ништећи његове одредбе о кажњавању учиниоца дела у закону одређеног као кривично дело.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET