Polozaj žene u rimskom pravu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Polozaj žene u rimskom pravu". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


2010
Правни факултет Крагујевац
[Семинарски рад из Римског права]
Тема: положај жене у Римском праву
среда, 22. децембар 2010
Садржај:
Насловна.......................................................................................................................................................1
Садржај..........................................................................................................................................................2
Увод
Жена кроз историју.....................................................................................................................................3-5
1. Положај жене..........................................................................................................................................6-7
2.Мираз.........................................................................................................................................................7-8
3. Римска Жена...............................................................................................................................................9
Закључак..........................................................................................................................................................10
Литература........................................................................................................................................................11
Увод
Жена кроз историју
'У свету правних норми жена је не сумњиво грађанин другог реда'.
Античка времена носе различите слике положаја жена, у зависности од државе до државе. Иако је тада углавном владала максима да „за вријеме свог детињства жена зависи од свога оца; у својој младости од свог мужа; по смрти мужа од својих синова; ако нема синова од блиских сродника свога мужа; уопште жена никада не може да управља сама собом“ ,бројни примери из римске историје (Брут, Август, Клаудије, Јустинијан...) ипак указују да жена иако је „жена грађанин другог реда“ има итекакав утицај на свог мужа. И поред тога што за жене није било места у политици и јавном животу, биле су изузетно цењене и поштоване и од стране својих мужева и других чланова заједнице. Жена је имала свој јасно, некад мање некад више, одређен положај и задужење, а за нешто више, у држави која је била ратничка, императорска, нереално је било за очекивати. Неправедно би било рећи да су жене третиране као ствари у Риму (за разлику од грчких жена које јесу имале такав положај). Жена је била институција за себе, а робовласнички уређено друштво, морал, патријархално друштво, немоћ жене најприје у физичком смислу и бројни други разлози утицали су на положај жене (на то да нису биле равноправне са мушкарцима, да нису биле третиране као грађани и да су биле лишене одређених слобода). Од времена Јулија Цезара жене су извојевале много слобода и живеле знатно мање ограничене животе, а многе жене из виших сталежа су постале моћне захваљујући сопственом богатсву. И поред тога што је римско право мало гарантовало женама кроз писана права,породица је била снажна заједница и трајна снага Рима, а жена је била њен стуб. Њихов живот је био толерантнији, либералнији и слободнији до продора хришћанства, односно устаљења цркве и њеног утицаја и „ мушке владавине“. Било како било, жена је могла успети само уз мужа. „Роб нема воље; жена је има, али је та воља немоћна; дете има вољу али непотпуну“ (Аристотел). 350. године прије нове ере Аристотел је у своме делу „Политика“ искључио жене заједно са децом и робовима из своје дефиниције грађанина. То је жену спречило да има свој глас у влади, а и касније генерације су браниле тај став аргументујући да жена није способна за тај задатак због разлика између мушког и женског интелекта, због женске физичке конструкције и њеног мањка концентрације. За разлику од Грчке у којој жене, дакле, нису имале никакав утицај или улогу у јавном животу, у Египту су жене биле правно и пословно способне као мушкарци ( имамо пример Клеопатре која је била најобразованија жена старог века; савршено је говорила језике грчки, латински, арапски, јеврејски, персијски итд.; познавала је историју боље од свакога, као и географију, и била веома интелигентна жена), што је био случај и са Вавилоном.Римско душтво је било патријархално, тако да жене нису имале исти правни положај као мушкарци. Правни положај жене био је одређен њеним брачним статусом. Ако није била удата онда је била под посебним туторством. Ако је била удата, њен положај у праву је зависио од тога да ли је у манус браку, или у браку без манус-а.Римска грађанка није могла бити укључена у органе власти. Њен субјективитет у јавном праву био је јако сужен и сводио се на одговорност за извршени деликт јавног права.Већ је речено да је жена била у специфичном положају. Таква ситуација и сплет околности у којима се развијала римска им
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET