Pojam stvari -Rimsko pravo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam stvari -Rimsko pravo". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Појам ствари
Ствари као предмети правног односа спада у оне појмове који су свима јасни али је тешко дати прецизну дефиницију. Ствари су материјални делови природе који су у људској апархензији, а које служе задовољавању неке човекове потребе. Ова дефиниција се сматра најпрецизнијом, медјутим, и она није задовољавајућа,не може се узети као апсолутно тачна, јер и ваздух и вода су неопходни човеку али нису ствар (осим флаширане).
Анализирајући рад римских правника многи аутори указују на битне елементе римских схватања појма ствари:
Ствариније само материјални део природе већ и „res incorporalia” (бестелесне ствари);
Ствар је само онај део природе који има својство да задовољи неку човекову потребу;
И сам човек може бити објект права и то не само роб већ и слободан човек.
Данашња теорија не прихвата овај последњи елемент из појма ствари који су дали римски правници, јер се данас човек не сматра објектом права. Међутим, у ери трансплантације појединих човекових органа, правна наука је морала да одговори на питање пуноважности располагања органима или деловима тела.У нашем праву то је уређено посебним законима.
Бестелесне ствари као предмет уговора данашња теорија не прихвата а проблем продаје потраживања решава као посебну врсту сукцесије.
Имовинска вредност не мора увек да буде пресудна, некада се потреба не своди на имовински еквивалент; неке ствари имају емоционалну вредност.
Ствар је апстрактни појам који се може класификовати у најразличитијим конкретним облицима-од оловке до слона. Без ствари човеков живот је незамислив. Зато је човек још од најстаријих дана своје историје настојао да поседује ствари. Оне су биле услов опстанка и део његове среће али и узрок његових недаћа.
Модерна теорија је доста тога прихваатила из римске правне науке,ма да неке поделе није могла прихватити с обзиром на то да су исувише застареле и да би данас њихова примена умногоме негативно деловала на ефикасност и економичност правних односа (res mancipi i res nec mancipi).
Све ствари немогу бити предмет свих правних односа и не понашају се све ствари на исти начин у истом правном односу. Да би се омогућило утврђивање правног режима на стварима извршена је њихова подела у групе и категорије. Најстарија подела ствари код Римљана јесте подела на res mancipi и res nec mancipi.
Поделе о којима ће овде бити речи настале су делом у класично доба а делом резултат тумачења римских правника у средњем веку и пандектистици. Ове поделе су тако добро направљене да им новији развој науке ниста није додао сем што је неке категорије (бестелесне ствари) довео у сумњу. Критеријуми помоћу којих се врши њихово разграниченје су различити и бројни управо је то довело до великог броја подела ствари које ћемо у наставку текста систематски изложити.
Поделе ствари
Ствари се у римском праву класификују у следеће групе:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET