Pojam, predmet i vrste stvarnog prava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam, predmet i vrste stvarnog prava". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET ZA .....................
PREDMET: OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
SEMINARSKI RAD
TEMA: POJAM, PREDMET I VRSTE STVARNOG PRAVA
UVOD
U svom seminarskom radu da bi što bolje objasnila šta je to stvarno pravo počeću od nekih osnovnih pojmova iz kojih ono samo I proizilazi.
Pravo se može uglavnom posmatrati kao društvena pojava, kao sređena celina pravnih normi i društvenih odnosa (pravni poredak) i kao sistem prava, povezanost određenih pravnih normi kao sistem. Kao društvena pojava pravo se vezuje za mnoge druge društvene pojave, a posebno za običaj i moral. Međutim, zajedničko za pravo i druge društvene norme da su to pravila koja regulišu ponašanja ljudi u društvu. Država je dala osnovne elemente i učinila razliku kod pravnih normi u odnosu na druge društvene norme. Dakle država je ta koja daje pravno obeležje normama i to se manifestuje u obezbeđenju primene norme, obezbjeđenju sankcije u slučaju da se norme ne primenjuju. Država stvara prvane norme ali ih mogu stvarati razne organizacije, pa i privatna lica (statuti, ugovori). Prema tome za karakter pravnih normi nije bitno ko ih stvara, već da država obezbeđuje primenu pravnih normi, da ih sankcioniše jer država za razliku od drugih organizacija raspolaže monopolom sile koja se manifestuje u primeni normi. Pojam prava određuju teoretičari i filozofi prava. Razlikujemo deskriptivne (vrednosna neutralnost) i preskriptivne ( nisu neutralne, kritički preispituju pravo prema moralnim opšteljudskim standardima) definicije prava. Prvi problem na koji nailazimo prilikom razmatranja uvođenja u pravo svodi se na definiciju samog prava.Pravnici ne mogu definisati jednu definiciju o pravu. Od toga kako je on određen i shvaćen zavisi dalje određivanje pojmova i proučavanja prava. Izgleda da nema apsolutno savremene najbolje definicije. Cilj pravne nauke jeste da sistematizuje dostignuti nivo građe o pravu kako bi moderna nauka prava imala materiajl za konstruisanje sopstvenog odnosa prema prema opštem shvatanju prava.
POJAM STVARNOG PRAVA
U okviru subjektivnih prava, pored podele na apsolutna i relativna, pri užoj podeli nailazimo na stvarno pravo, kao deo građanskog prava. Ovo pravo sadrži pravne norme koje regulišu odnose među ljudima povodom stvari
.
Stvarna prava se mogu posmatrati u objektivnom i subjektivnom smislu.
U objektivnom smislu ovo pravo reguliše odnose povodom odrešene stvari koja je i predmet nastanka konkretnih ovlašćenja u okviru stvarnih prava. U subjektivnom smislu ono predstavlja skup ovlašćenja zaštićenih pravom određenog pravnog subjekta povodom neke stvari. Između ova dva oblika prava postoji odnos uzajamne povezanosti.
S obzirom na odnos regulisan ovim pravom (između ljudi i stvari) mođe se reći da je naglašen društveni aspekt. S tim u vezi, odnosi u pogledu stvari mogu se javiti kao faktički i kao pravni odnosi. Faktički odnos se sastoji u raspolaganju ili korišćenju nekog lica određenom stvari i njegovim odnosom prema istoj, bez ulaska u pravnu suštinu.Pravni odnos se uspostavlja između nosioca nekog stvarnog prava i ostalih subjekata dužnih da poštuju stvanropravna ovlašćenja nekog subjekta na konkretnoj stvari.Ukoliko dođe do nepoštovanja pomenutog ovlašćenja nosilac stvarnih prava raspolaže određenim instrumentima pravne zaštite.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET