Pojam i oblici saučesništva | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pojam i oblici saučesništva". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај
Увод.........................................................................................................3
1.Појам саучесништва..........................................................................4
2.Облици саучесништва.......................................................................6
3.Елементи саучесништва....................................................................8
4.Правна природа саучесништва.....................................................11
5.Кривична одговорност и кажњивост саучесника......................14
Закључак...............................................................................................16
Литература............................................................................................17
Увод
Савремено доба обилује криминалитетом. Чињеница је да се друштво тешко бори са њим. Упркос великим напорима и техничким достигнућима, борба је све тежа и тежа. Управо иста та техничка средства су доступна и криминалцима, који, на жалост, знају да је употребе за своје потребе. Технолошки напредак представља и напредак криминалитета. Довољно је као пример навести напредак компјутерске и интернет технологије.
С друге стране, криминалци су све препреденији и неухватљивији. Кривична дела, далеко у мањој мери него икада, врши појединац. Све је више организованих удружења и група које се баве вршењем кривичних дела. Односно, феномен саучесништва је заступљенији него икада,
Наука кривичног права почела се бавити проблематиком саучесништва доста давно, али конституисање института сучеснипггва, у данашњем смислу речи, почиње са доношењем правних кодификација, крајем XVIII и иочетком ХIХ века. Међутим, постоје знатне разлике у појединим законодавствима у погледу решавања свих помеиутих проблема у вези са овим битним питањем савременог кривичног права. Проучавајући најтамније, али и оне друге области развитка људске цивилизације, може се са сигурношћу тврдити да су неки видови заједничког деловања, у смислу проузроковања забрањене последице, били познати још у далекој прошлости. На другој страни, прегледом законских текстова можемо пронаћи низ примера који показују да је ова област, саобразно епохи и културном развоју одређене земље, била различито постављена, критички испитивана и логично, успешно или неуспепшо решавана. С тога је институт саучесништва немогуће темељније и свестраније упознати ако се не прати његова еволуција, његов историјски развој.
1. Појам саучесништва
“Кривично дело може бити остварено радњом једног лица или заједничким деловањем више лица. У највећем броју случајева, кривично дело је учињено од стране само једног лица. Међутим кад је кривично дело резултат деловања више лица, онда, под одређеним условима постоји саучесништво. Лица чијим је деловањем остварено кривично дело називају се саучесници. Према томе, под саучесништвом се подразумева учествовање више лица у остварењу једног кривичног дела, а под саучесником свако лице које је својом радњом учествовало у остварењу тог дела.“
Саучесништво, као што и сам назив каже, претпоставља учествовање више лица у једном кривичном делу. Једно лице не може да произведе саучесништво. Другим речима, остваривање криминалног резултата овде се врши од стране више лица. Они сједињују своју делатносг у истом правцу, према заједничком циљу - извршењу одређеног кривичног дела. Она својом делатношћу дају допринос извршењу кривичног дела, допринос који се састоји у саузроковању штетне последице. Није спорно да кривично дело извршено од стране више њих мења карактер друштвене опасности извршене радње (свакако ће бити опасније убиство у чијем су извршењу учествовала два или више лица, од убиства које је извршио појединац). Саучесништво интензивира тежину кривичног дела при одређеним условима. Оно је животна чињеница у испољавању криминалитета са својом посебном опасношћу, па стога и посебна кривичноправна категорија која нужно мора да има и одређене специфичности. То је, не само посебан облик извршења кривичног дела, већ и посебан облик криминалитета - тзв. колективни криминалитет кога експлицитно познају сва законодавства.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET