Parlament | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Parlament". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VIŠEŠKOLSKA JEDINICA U NIŠU
Petar Ilić
Ustavno pravo
(seminarski rad iz predmeta ustavno pravo)
Niš, 2010
Uvod:
Parlamentarni sistem ili parlamentarizam je vrsta vladavine u kojem je izvršno veće vlade zavisno o direktnoj ili indirektnoj podršci parlamenta a koji se stiče glasanjem. Dobra strana parlamentarizma je u tome što princip stvara odgovornost prema javnosti dok je loša strana što ponekad vodi ka nestabilnoj vladavini. Parlamentarni sistemi obično imaju jasno definisanu razliku između šefa države i šefa vlade u kojem su šefovi države obično predsednici države ili monarsi, dok su šefovi vlade premijeri.
Sadržaj:
Uvod…………………………………………………………………………………………………...2
Tekst: Parlament…………………………………………………………………………………….4-8
Pojam I poreklo parlamenta…………………………………………………………………………...4
Funkcije parlamenta…………………………………………………………………………………...4
Ratno i vanredno stanje………………………………………………………………………………..7
Struktura parlamenta…………………………………………………………………………………..7
Unutrašnja organizacija parlamenta…………………………………………………………………...8
Parlament
Pojam i poreklo parlamenta – Prema organskoj podeli vlasti, parlament je telo koje donosi zakone, zakonodavno telo. Naziv institucije potiče od latinske reči palare, koja znači govoriti. Prema osnovnoj sadržini svog rada, parlament je, stvarno, „jedna organizovana diskusija“, mesto i institucija gde se odvija razgovor . Kao institucija, parlament je skup sabran prema izvesnom redu i na organizovan (ne stihijski i slučajan) način.On je mesto gde se zbori, govori, pa bi odgovarajuća reč za parlament bila sabor ili zbor, a ne ona koja preovlađuje – skupština.
Poreklo parlamenta je u zahtevu plemstva da i ono učestvuje u razrezivanju poreza, a ne da mu vladalac samovoljno nameće dažbine. Parlament je nastao iz razloga ograničenja fiskalnih prava monarha. Tu leži koren ideje predsedništva, čiji su prvobitni oblik bile staleške skupštine. Staleške skupštine nisu nastajale da b ivršile zakonodavnu funkciju, njihova osnovna funkcija bila je finansiska i sudska. U apsolutnoj monarhiji zakonodavac je bio jedino monah, on je bio „živi zakon“ – viva lex. Na vrhuncu monarhovog apsolutizma, staleške skupštine izgubile su svoj značaj. U Francuskoj staleške skupštine bile su rapuštene 1614, da bi ih Luj XVI ponovo sazvao tek posle 175 godina (1789), zbog čega je nađen formalni povod za izbijanje revolucije.
Teorija o parlamentu kao zakonodavnom telu nastala je XVIII veku, a njen tvorac bio je Monteskje. Monteskje je u svom „Duhu zakona“ (1748) isticao: „kad bi sam monah donosio zakone, ne bi bilo slobode“ i „mnoštvo bolje obavlja zakonodavni rad nego jedan“. Zbog toga je, ističe Monteskje, potrebno „predstavničko telo izabrano radi donošenja zakona“, a takvo telo naziva se „zakonodavno telo“. Time je parlament, umesto umesto isključivo finansiske i sudske, dobio na vršenje i zakonodavnu funkciju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET