Parlament | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Parlament". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Одсек опште право
I година студија
Основне академске студије
Предмет: УСТАВНО ПРАВО
Професор:Проф.Др Биљана Пулеска
2-1163/09
ПАРЛАМЕНТ
-семинарски рад-
Ниш,2010 године
САДРЖАЈ
УВОД.......................................................................................................3
ЕНГЛЕСКИ ПАРЛАМЕНТ..........................................................................4
ВОЉА ПРАВНЕ ЛИЧНОСТИ ДРЖАВЕ И ВОЉА ПАРЛАМЕНТА................4
УТОЦАЈ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА НА ПАРЛАМЕНТ...............................5
ПАРЛАМЕНТАРНИ СИСТЕМ ПОДЕЛЕ ВЛАСТИ........................................5
ДЕМОКРАТИЈА И РЕПРЕЗЕНТАНТСКИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ.................6
ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРХИЈА.............................................................9
ЗАКЉУЧАК............................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................12
Увод
Парламент је реч латинског порекла parlare што значи говорити.Парламент или Народна скупштина се најболје може објаснити на примеру Енглеске, која је парламентарна, тј. чију врховну власт врши парламент.
Енглески парламент је јако стара установа.Настала је половином тринаестог века.Парламент се уобличио као дводомно тело и такав је, углавном, и данас.Горњи Дом или Дом лордова је племићка кућа коју заседају аристократи одређеног ранга и именује их круна.У почетку је дом лордова био надмоћан, али је у деветнаестом веку ту надмоћ добио Доњи дом или Дом комуна.То се највероватније десило јер је дом лордова био дом који је са независним личностима и са тренутним политичким интересом.
Данас се углавном тежи ка парламентаризму у свим демократским земљама јер он представља вољу народа и власт народа а не појединаца.Карактеристике парламентарног система су да законодавна власт припада парламенту.Чланове парламента бира народ општим и непосредним гласањем.Извршна власт је бицефална тј. има два носиоца – шефа државе и владу.Судска власт припада судовима на челу са Врховним судом.Парламентарни систем је заснован на променљивој егзекутиви.
У данашње време многе политичке прилике у свим демократским земљама јако утичу на парламент.Узимају се делови из парламентарног и из председничког система и праве се нови, мешовити системи, у зависности од тога каква је држава. Република Србија има мешовити систем, која од парламентарног система узима установу владе.Влада одговара парламент, а преко шефа државе утиче на парламент.
Енглески парламент
Краљ је због великих питања од дванаестог века, почео да сазива Magna Consilium, и да тражи мишљење од Великог Савета.У тринаестом веку Велики Савет је прерастао у Парламент.
Због несугласица између краља и барона, избио је грађански рат, и 1265.године на чело са Симоном Де Монфором, поражена је краљева војска и заробљен је сам краљ.Уз вазале круне у Парламент су ушла по два представника нижег племства из сваког слободног града.То је било прво сазивање Парламента.У другој половини тринаестог века, Енглеска је прерасла у монархију ограничену сталешким представништвом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET