Originarni način sticanja svojine | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Originarni način sticanja svojine". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD:
Originarni nacin za sticanje svojine ostvaruje se na vise nacina: od nevlasnika, odrzajem, okupacujiom, prirastajem, nalazom i td. Ovaj nacin sticanja svojine postoji kada se svojina ne nadovezuje na pravo svojine predhodnika nego nastaje na osnovu zakonski pisanjih cinjenica.
1.STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA
Sticanje svojine od nevlasnika je nacin sticanja svojine koji je uveden radi pravne sigurnosti. Da bi se steklo vlasništvo na jednoj stvari od nevlasnika, pored posebnih uslova, potrebno je da sticalac savestan, da se radi o teretnom (naplatnom) poslu (ugovoru), i da se radi o pokretnoj stvari. Ima situacija kada kupac kupuje stvar od lica za koje se ne moze osnovano predpostavljati da je on vlasnik stvari ili da je bar punomocnik ili zakonski zastupnik vlasnika, odnosno da je lice koje je ovlasceno da stvar otudji, npr. Ako neko kupuje stvari na javnoj prodaji ili je kupuje od lica koje ima ovlascenja da takvu stvar iradjuje. Tu spada i slucaj kada neko kupuje stvari od trgovca u njegovoj radnji kao i slucaj da neko kupi stvar od lica kome je sam vlasnik poverio tu stvar.
2.ODRZAJ
Odzaj predstavlja originarni nacin sticanja svojine. Odrzaj predstavlja trijumf fakta nad pravom: nevlasnik koji se neko vreme ponasao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vrsio prava svojine prestaje da bude vlasnik. Razlikujemo dve vrste odrzaja redovni i vanredni.
2.1. REDOVNI ODRZAJ
Za sticanje svojine potrebno je da je drzavina kvalifikovana i protek vremena. Drzavina je kvalifikovana u koliko je zakonita, svojinska, savesna i prava.
2.1.1. ZAKONITA DRZAVINA
Drzavina je zakonita ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine. To npr. Mogu biti: isporuka, dar, zajam , kupovina i prodaja, promena , isplata, i td. Iz Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima proizilazi da pravni poso koji je podoban da drzavinu ucini zakonitom mora biti punovazan.
2.1.2. SAVESNA DRZAVINA
Savesna drzavina postoji kada drzalac opravdano veruje da jhe stvar pribavio od nevlasnika. Dovoljno je da savesnost postoji u vreme sticanja drzavine, tako da naknadna nesavesnost ne skodi. Savesnost se ceni u dva kriterijuma. Prvi kriterijum je u vcreme sticanja drzavine, a drugi kriterijum je dok tece vreme potrebno za odrzaj. U vreme sticanja drzavine drzalac je nesavestan ako je znao da njegov drzavinski predhodnik nije vlasnik ili je to prema prilikama morao znati. Drzavina moze biti zakonita, a nesavesna.
2.1.3.VREME POTREBNO ZA ODRZAJ
Za pokretne stvari iznosi tri godine, a za nepokretne deset godina.
2.2. VANREDNI ODRZAJ
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET