Organi unutrasnjih poslova u pretkrivičnom postupku | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Organi unutrasnjih poslova u pretkrivičnom postupku". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet
Krivčno procesno pravo
Stručni praktični rad
Tema:
Organi unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku
Uvod 3
Pojam pretkrivčnog postupka 4
Pojam Krične prijave 5
Ovlašćenja organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku 6
Neprocesna ovlašćenja 7
Prikupljnje obaveštenja od građana 8
Oblici kontrole objekata, stvari i lica 10
Provera i utvrđivanje istovetnosti lica i predmeta 11
Ograničenje ili lišenje slobode kretanja 12
Faktičko lišenje slobode 12
Zadržavanje građana na mestu izvršenja krivičnog dela 13
Privremeno ograničenje slobode kretanja 13
Traganje za licima i predmetima 14
Raspisivanje poternice, objave i raspisa o traganju 14
Javno raspisivanje nagrade 15
Mere ciljane potrage 15
Upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze 16
Procesna ovlašćenja organa unutrašnjih poslova 17
Pretresanje stana i lica 18
Privremeno oduzimanje predmeta 18
Uviđaj i određivanje veštaka 18
Saslušanje osumnjičenog 19
Privremeno oduzimanje vozačke dozvole: 19
Zaključak: 20
Literatura: 21
Rad sa stručne prakse 22
Uvod Krivični postupak se pokreće na zahtev ovlašćenog tužioca kada postoji osnovana sumnja da je određeno lice izvršilo krivično delo. Da bi uopšte mogao zahtevati pokretanje krivičnog postupka, ovlašćeni tužilac mora najpre da sazna za delo, učinioca i dokaze kojima se potvrđuje da je delo izvršeno i ko je učinilac. Ona izostaje kod krivičnih dela za koja se goni po privatnoj tužbi. Javni tužilac, kao ovlašceni tužilac za krvična dela koja se gone po službenoj dužnosti najčešce saznaje na osnovu krivične prijave, ali i putem glasa - fame o izvršenom delu ili neposredno, svojim opažanjem. Potrebne i zakonom predviđene radnje i mere preduzima sam javni tužilac ili uz pomoć organa unutrašnjih poslova, drugih državnih organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, preduzeća, ustanova ili drugih pravnih lica. S obzirom na organizacionu, kadrovsku i tehničku opremljenost, organi unutrašnjih poslova su najpodesniji za otrkivanje krivičnih dela i učinilaca, u kom cilju su i ustanovljeni.Celokupna aktivnost državnih organa i drugih subjekata usmerena na otkrivanje krivičnog dela i učinioca i izgradnju osnovane sumnje, kao zakonitog uslova za pokretanje krivičnog postupka, čini sadržinu pretkrivičnog postupka.
Pojam pretkrivčnog postupka
Pretkrivični postupak je upravnopravne prirode, prethodi krivičnom postupku i svojim rezultatom treba da ga omogući, da stvori uslove za njegovo pokretanje i dalje odvijanje. Pretkrivični postupak se vodi prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. To lice je osumnjičeni a ne okrivljeni jer u tom momentu krivični postupak nije ni započeo. Službenu krivičnu prijavu najčešce podnosi organ unutrašnjih poslova. To mu je redovna funkcija i njemu specifična delatnost. Procesnim zakonikom unekoliko je propisan sadržaj službene krivične prijave koju podnose organi unutrašnjih poslova. U prijavi treba da navede dokaze za koje je saznao prilikom prikupljanja obaveštenja. Sadržina izjava koje su građani dali organu unutrašnjih poslova ne unose se u krivičnu prijavu, osim iskaza dobijenog saslušanjem osumnjicenog.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET