Kratkoročna i dugoročna finansijska tržišta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kratkoročna i dugoročna finansijska tržišta". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Visoka poslovna skola strukovnih studija
Novi Sad
SEMINARSKI RAD
KRATKOROCNA I DUGOROCNA
FINANSIJSKA TRZISTA
Sadrzaj:
Uvod
Vrste finansijskih trzista
Trziste novca
Eskontno trziste
Lombardno trziste
Devizno trziste
Trziste kapitala
Hipotekarno trziste
Literatura
UVOD
Finansijska trzista je tesko definisati.Najsire posmatrano finansijsko trziste postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije.Tako finansijsko trziste mozemo definisati kao organizovanao mesto na kome se susrecu ponuda i traznja za razlicitim oblicima finansijskih instrumenata ili aktive.
VRSTE FINANSIJSKIH TRZISTA
Svaki tok finansijskih sredstava prouzrokuje stvaranje finansijske aktive i pasive,i kao takav predstavlja finansijsku transakciju. Finansijska trzista predstavljaju institucije preko kojih suficitarne jedinice nude visak sredstava deficitarnim jedinicama kojima nedostaje sredstava.
U sirem smislu finansijska trzista su oblast u kome privredni subjekti i drzavne institucije pribavljaju slobodna novcana sredstva za svoje investicione projekte,ili da uposljavaju slobodne kapacitete i sredstva radi najpovoljnije alokacije resursa,odnosno efikasnosti privredjivanja.
Zakljucujemo da je osnovna funkcija finansijskih trzista najefikasnija alokacija novca i kapitala u privredi prema najkvalitetnijim sektorima.
U uzem smislu finansijsko trziste predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima.
Finansijski instrumenti predstavljaju finansijsku aktivu i mogu imati formu vlasnickih hartija od vrednosti ili proisticu iz kreditih i depozitnih obligacionih odnosa.Dakle,mogu biti u obliku vlasnickih i dugovnih instrumenata.
Preko hartija od vrednosti dokazuje se obaveza ili vlasnistvo,tj.odredjena potrazivanja(kamata na obveznicu,odnosno dividenda na akciju).
Prema tome hartije od vrednosti delimo na dugovne i vlasnicke,a s obzirom na rok dospeca delimo ih na hartije od vrednosti na trzistu novca i hartije od vrednosti na trzistu kapitala.
Finansijska trzista obavljaju bitnu ekonomsku ulogu preusmeravanja sredstava od ljudi koji su ustedeli novcane viskove troseci manje od dohotka do ljudi kojima nedostaju novcana sredstva jer zele trositi vise od dohotka.
Postojanje trzista korisno je i kada neko posudjuje sredstva zbog cilja koji nije izravnao povezan s povecanjem proizvodnje u preduzecu.
Bez finansijskih trzista veoma je tesko preneti sredstva od osobe koja ne vidi prihode za ulaganja do osobe koja ih vidi;stoga su finansijska trzista kljucna za napredak ekonomske efikasnosti.
Kontinuitet je osnova karakteristika savremenih finansijski trzista.
Osnovne funkcije finansijskih trzista su:
- Iternacionaizacija i globalizacija finansijskih trzista je jedna od osnovnih karakteristika savremenih finansijskih trzista.Razvoj savremenih finansijskih trzista je uslovljen je konkurencijom,koja zahteva staknu inovaciju na trzistu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET