Nasleđivanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nasleđivanje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Увод
Наслеђивање не представља само правни појам. Јавља се и у многим другим наукама и природним и друштвеним. У савременим правима наслеђивање има имовински карактер и најчешће се означава као прелазак имовине умрлог лица на друга лица. Лице које је умрло назива се оставилац, а лица на која у тренутку смрти прелази оставиочева имовина називају се. Имовина која прелази на наследнике назива се заоставштина.
Да би дошло до наслеђивања, потребно је да се остваре следеће четири претпоставке:
1) смрт оставиоца;
2) постојање заоставштине;
3) постојање наследника и
4) постојање основа позивања на наслеђе.
Закон о наслеђивању Републике Србије одређује да оставиоца као законски наследници наслеђују следећа лица: оставиочеви потомци, усвојеници и њихови потомци, супружник, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, деде и бабе и њихови потомци и остали преци. У Србији је број наследних редова теоријски неограничен, с тим да је после трећег наследног реда позивају се само родоначелници. Наслеђује се по наследним редовима и то тако да наследници ближег наследног реда искључују из наслеђа наследнике даљег наследног реда. Држава је последњи законски наследник.
Постоје два посебна правила:
1. Право представљања - посебно је наследно правило које омогућава потомцима оставиочевог сродника који је у конкретном случају неће или не може
да буде наследник да ступе на његово место добијајући онај део који би добио њихов предак да је постао наследник.
2. Право прираштаја - јесте наследноправна установа која се примењује када у конкретном случају није могућа примена права представљања, тако да наследни део једног сродника постаје "слободан" и прираста наследном делу наследника истог наследног реда.
Тестамент-појам
Тестамент (завештање, опорука, последња воља) је законом уређени облик једностране, строго личне и опозиве изјаве воље којом лице располаже својом имовином након своје смрти. То је посао mortis causa што значи да његова дејства почињу тек након смрти лица. Доброчин је правни посао, зато сто се заузврат не очекује никаква накнада. Тестамент је једнострани правни посао, јер постоји изјава воље једног лица. Нико не може да учествује у састављању садржине тестаменат једног лица, осим да му даје савете који се тичу форме, па је зато то и лични правни посао. Формални је, јер се за његову пуноважност захтева пуноважна и одговарајућа форма.
У наследном тестамент има више значења:
У формалном смислу завештање је свака изјава воље уперена на постизање неког наследноправног ефекта, дата у законом утврђеној форми за тестамент. У том смислу нека особа може имати више тестамената, од којих ће важећи бити само онај последњи Међутим, дешава се ситуација да завешталац напише више тестамената, а да у последњем не уреди неко питање које је уредио у претходним верзијама. Тада ће, у одређеној мери, важити и претходни тестаменти.
У материјалном (субјективном) смислу завешталац може имати само један тестамент. Последња воља мора бити једна и јединствена, јер је то оно што ће бити спроведено у правном животу. Тестамент у материјалном смислу представља ванвременску и апстрактну вољу оставиоца, што значи да, ако нпр. тестамент буде уништен, он ће и даље постојати у материјалном смислу.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET