Nasilje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nasilje". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
Pravni fakultet: Smer- Kriminalistika
Departman u Nisu
Seminarski rad
Predmet: Kriminalisticka metodika
Tema: Nasilje
2590
Nis – April 2010
Sadržaj
1. Uvod………………………………………..3
2. Razrada..................................................4
3. Zaključak…………………………………..15
4. Literatura…………………………………..16
AGRESIVNOST
U v o d
Pojam i pojava agresivnosti
Postoji diskusija o tome šta treba podrazumevati pod agresivnim ponašanjem. Ponekad se kao agresivno, određuje svako ponašanje neke osobe koje nanose štetu drugoj osobi ili je povređuje. Opravdano se, međutim, postavlja prigovor takvom određenju. Navodi se da je moguće da nečiji postupak, a koji se ne može označiti agresivnim, nanese štetu drugoj osobi, kao na primer postupak nespretnog lovca koji umesto zeca rani svog druga u lovu. Zato je opravdano prihvatiti kao određenje agresivnog ponašanja takvo ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, a sa namerom da se drugoj osobi nanese šteta.
Agresivno ponašanje ima široke razmere u odnosima i među pojedincima i među grupama i izvor je mnogih teškoća i problema i u pojedinačnim međuljudskim odnosima kao i u odnosima među grupama ljudi.
Govoreći o agresivnom ponašanju treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva i težnje da se agresivno postupi. Već malo dete, kada mu se sprečava slobodno kretanje, na primer kada ga oblače, reaguje agresivnim pokretima. Međutim, mi nemamo pravo da u svim slučajevima kad se pojavi agresivni impuls govorimo o postojanju motiva agresivnosti. O takvom motivu možemo govoriti tek onda kada ponašanje koje može, među ostalim, biti izazvano agresivnim impulsom ima jasan i svestan cilj da povredi nekoga i nanese nekome štetu. O agresivnom motivu možemo govoriti, dakle, samo onda kada ponašanje nije prosta reakcija na sprečavanje zadovoljstva neke potrebe ili reakcije odbrane na napad nego ponašanje koje nalazi zadovoljstvo u samom agresivnom aktu. Dok je reagovanje agresivnim impulsom verovatno zasnovano, makar delimično, na urođenim tendencijama (budući da je važno za održavanje jedinke), opravdano se postavlja pitanje da li se o agresivnom motivu može govoriti kao opštem i urođenom. Ako je tako, onda je opravdano takvo ponašanje oceniti kao agresivno. Zato često i ponašanje, i kad nije pokrenuto željom da se nekome nanese šteta nego iz potrebe da se branimo, lako postaje ponašanje koje je opravdano označiti kao agresivno ponašanje.
Potrebno je praviti razliku između agresivnih impulsa i osećanja i agresivnih postupaka. Agresivno osećanje se ne ispoljava uvek otvoreno i vrlo često ne dovodi do agresivnih postupaka. Agresivna osećanja nesumnjivo je da su jedan od bitnih podsticaja za agresivne postupke. Ali, da li će doći do agresivnih postupaka ne zavisi samo od agresivnih impulsa nego i od drugih uslova koji zajedno sa agresivnim osećanjem deluju kao podsticaj za agresivne postupke.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET