Napoleonov građanski zakonik | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Napoleonov građanski zakonik". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 
С А Д Р Ж А Ј
 
 
Увод...........................................................................................................................................3
Стање у Француској крајем XVIII века................................................................................. 4
Потреба за јединственим закоником......................................................................................5
Наполеонов утицај на доношење Законика...........................................................................6
Садржај Француског грађанског законика.............................................................................7
Карактер законика.....................................................................................................................8
Утицај Законика изван Француске...........................................................................................9
Неки чланови из француског грађанског законика................................................................10
Остали француски законици из наполеонског доба...............................................................15
Закључак.....................................................................................................................................17
Литература..................................................................................................................................18
У В О Д
 
 
 
Када причамо о Француском грађанском законику, можемо напросто се базирати на игру асоцијација.Оно основно може бити речено кроз неколико речи, као: права, револуција, новитети, пут ка бољем, слобода, закон, а све то заједно повезано и врло успешно функционирајући.
Овај семинарски не само да говори о Законику као документу, који гарантује бољу и нову еру грађанима Француске, али и других земаља, већ говори и о значају прављења једног оваквог симболичног „усмeривача“ који штити и поштује права грађана.
Дакле, кроз читав семинарски се може провести једна реченица, која означава Француски грађански законик као савршену целину:
 
„Слобода се састоји у томе да човек може радити све што не шкоди другоме. Тако се природна права сваког чоvека омеђују границама које другим члановима друштва осигуравају уживање тих истих права. Те границе може одредити само закон.“1
 
______________________________________________________________________________ 1.Четврти члан Декларације о правима човека и грађанина 1789.године
Стање у Француској крајем XVIII века
У време кад је Енглеска као најразвијенија земља тог доба доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља, од 25.000.000 становника 23.000.000 били су сељаци. Француска је у другој половини XVIII века била феудално-апсолутистичка монархија. Постојање феудалних права на земљу спречавало је развој како земљорадње тако и индустрије. Друштво се делило у три сталежа:
1)племство,
2)свештенство и
3)трећи сталеж.
Трећи сталеж је био најбројнији, а његова најбројнија категорија били су сељаци који иако нису формално били везани за земљопосед, били су оптерећени бројним феудалним дажбинама. Обавеза према цркви била је 1/10 производа, а држава је за себе узимала порезе у новцу и натури. Њихово незадовољство било је опште и они су желели укидање феудалних односа како би постали власници земље коју су обрађивали. Поред сељака трећи сталеж чинила је и буржоазија која се делила на крупну, ситну и посебан слој коју је чинила интелигенција. Буржоазија је била незадовољна својим политичким положајем и била је водећа снага у борби за рушење феудалног друштва. Поред ових слојева трећем сталежу припадали су и радници у мануфактурама, пропале занатлије и бројна градска сиротиња без сталних прихода и без одређеног занимања. Ти слојеви били су жртве капиталистичког раслојавања, али је њихов положај још више био погоршан феудалним односима који су валадали у земљи. Они су били најрадикалнији и најборбенији слој у тежњи да се стање промени.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET