Načela međunarodnog poslovnog prava | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Načela međunarodnog poslovnog prava". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1.UVOD
Predmet izučavanja Međunarodnog poslovnog prava su međunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi međunarodni privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zaključuju između privrednih subjekata iz različitih država. Predmet izučavanja Međunaordnog poslvonog prava su i međunarodna plaćanja, međunarodno sudstvo i međunarodne privredne arbitraže. Pored toga predmet međunarodnog poslovnog prava i njegovog izučavanja su i međunarodne privredne i ekonomske organizacije opšteg i regionalnog karaktera. Osim toga, predmet izučavanja Međunarodnog poslovnog prava su i privredne organizacije jedne države koje se kao subjekti javljaju u međunarodnim poslovnim odnosima.
2. NACELA MEDJUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA
Mnogi opsti principi medjunarodnog prava, primenjuju se i na medjunarodne privredne odnose, jer se cesto radi o opste prihvacenim principima – nacelima:
1. Nezavisnosti drzava; 2. slobode opstanka drzava i njihovog postojanja; 3. ravnopravnosti drzava; 4. odgovornosti za pricinjenu stetu i obavezu naknade te stete; 5.dobrovoljnosti; 6. ne mesanja u unutrasnje odnose drzava; 7. teritorijalnog integriteta; 8. nacelo reciprociteta, odnosno uzajamnih pogodnosti.
Ova nacela, iako su najbliza medjunarodnom javnom pravu i tamo se detaljnije izucavaju, ona su indirektno znacajna i primenjuju se i na odnose medjunarodnog poslovnog (privrednog) prava.
U nacela medjunarodnog prava mogu se istaci i nacela:
1. Slobodne trgovine; 2. slobodnog saobracaja i trgovine; 3.sloboda suvozemnim i vazdusnim komunikacijama; 4. sloboda transfera novca, novcanih vrednosti i dobiti, 5. nacelo najpovlascenije nacije; 6. nacelo reciprociteta; 7. minimalni sistem; 8. nacelo nacionalnog tretmana; 9. preferencijalni tretman (klauzula povlašćenja položaja); 10. sistem pravicnog tretmana.
2.1 Nacelo slobodne trgovine
Polazi od toga da je slobodna trgovina u principu bez ikakvih ograničenja i zabrana. Slobodna trgovina označava i slobodno formiranje cena, bez uplitanja sa strane, ograničenja od strane države i sl. U vezi sa ovim načelom postavljaju se ustanove koje imaju za cilj da unapredi slobodnu trgovinu ili istu oteža. U tom cilju potrebno je istaci institut monopola, preferencijala i izjadnacenja. Monopol je kao ustanova, suprotan principu sobodne trgovine. Subjekti koji imaju monopol u sferi proizvodnje, prometa, u dobroj meri ograničavaju slobodnu trgovinu drugim privrednim subjektima. Monopol je ograničenje, a često i isključenje principa slobodne trgovine za neke subjekte, a za druge neograničenu slobodu. Preferencijalni institut, omogućava povlašćeni položaj odredjenim privrednim subjektima. Država, vrlo cesto, kada je zainteresovana za uvećanu međunarodnu privrednu saradnju, razmenu sa određenom državom daje domaćim subjektima niz preferencija (povlašćene carinske stope, povoljnijeg režima uvoza) kako bi unapredila robnu razmenu sa određenim privrednim subjektima iz konkretne države.
Izjednacenje tretmana poslovnih, privrednih subjekata, predstavlja i cilj savremene trgovine, odnosno slobodne trgovine, gde bi svi privredni subjekti uzivali iste uslove poslovanja. U medjunarodnoj trgovini se smatra da se to postize putem sistema klauzule najveceg povlascenja, kojom se osigurava podjednako postupanje prema svima.
Sloboda trgovine je u praksi, u izvesnom smislu, pretrpela mnogobrojna ogranicenja, bilo – propisivanjem autonomnih ogranicavajucih propisa od strane jedne drzave, bilo – mnogim konvencijama od strane dve ili vise drzava. Tako, na primer, na medjunarodnom planu, sloboda trgovine je u odredjenim oblastima ogranicena ili zabranjena, kao na primer, zabranjena je trgovina opojnim drogama, zatim nekontrolisana trgovina oruzjem, municijom, eksplozivima. Pored toga, na medjunarodnom planu, ne postoji sloboda trgovine sa ljudima, vec naprotiv zabranjena je tkz. „trgovina belim robljem“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET