Moral i krvna osveta u domaćem pravu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Moral i krvna osveta u domaćem pravu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Uvod
Krvna osveta je običaj karakterističan za primitivna društva, da konflikt između dve familije započet ubistvom člana jedne familije se nastavlja međusobnim ubijanjem, jednog po jednog muškarca. Termin koji se koristi je da jedna familija drugoj „duguje krv“ i dug se vraća samo ubistvom muškarca iz druge familije.
Ovaj običaj je postojao i u drugoj polovini dvadesetog veka na nekim prostorima Kosova, Albanije, Crne Gore i Sicilije. Sumnja se da danas još uvek postoji na Kosovu.
Krivični zakon je posebno, ako se dokaže, sankcionisao krvnu osvetu, još strožije od ubistva sa predumišljajem.
Krvna osveta
Povod
Povod je obično sukob između dva muškarca oko međe, oko devojke, saobraćajne nesreće ili bilo čega drugog, koje se, sobzirom na opšti primitivizam, nizak nivo kulture i tolerancije završava ubistvom. U porodici ubice ubistvo se opravdava „svetlim obrazom“, „čašću“ i sličnim.
Rat između familija 
Familija koja „duguje krv“ odnosno čiji je član ubio člana druge familije, prelazi na poseban način života. Muškarci, osim dece muškog pola, ne izlaze van dvorišta kuće, koja je i zbog ovih razloga opasana visokim zidom. Sve poslove nabavke hrane, rada u polju, čuvanja stoke i slično preuzimaju žene i deca. To tako traje dok se neko od članova familije ne „prevari“ i izađe napolje gde ga čeka odabrani pripadnik druge familije da ga ubije. Ubistvom se spor ne izmiruje već počinje spirala smrti pa sada „dug krvi“ prelazi na drugu familiju. Ako odabrani ekgzekutor odbije da ubije člana neprijateljske familije smatra se kukavicom, familija ga se odriče i to se smatra nejvećom sramotom.
Izmirenje 
Izmirenje se teško postiže i dešava se posle obično 20-30 godina međusobnog ubijanja kada se već skoro niko ne seća kako i kada je sukob počeo. Tada „savet mudraca“ sela, ili pleme započinje dugačke pregovore sa obe familije da familija koja „duguje krv“ dug isplati u novcu. Posle pijačarskog cenjkanja dolazi do izmirenja javno pred celim plemenom i familija koja je dobila pare, tj. njen najstariji član se rukuje sa najstarijim članom druge familije i javno izjavio da je dug izmiren.
Kad se govori o oblicima smrtnih kazni jedna od najstarijih takvih kazni koja se još poštuje u nekim delovima sveta je - krvna osveta. Taj nepisani Zakon ide tako daleko da se ponekad dovodi u pitanje celo obiteljsko stablo. U selima Albanije još uvek je aktualna krvna osveta. Unutar zidova svoje kuće muškarci su nedodirljivi. Tako kaže Kanun - nepisani zakon, a istovremeno se poziva  u ime čestitosti na prolivanje krvi. Iako je taj običaj krvne osvete zatomljen za vladavine Envera Hodže, poslednjih je petnaestak godina primećena tendencija rasta. 
Da, zaista. Nasred Europe još živi krvna osveta, dok se ta ista Europa bori za ukidanje smrtnih kazni u Kini i Sjedinjenim Američkim Državama!? Krvna osveta još je uvek preživela i u Turskoj, Siciliji, Egiptu, Korzici... U južnoj su Italiji razmirice takve vrste u  35 godina imale 247 ubijene i 193 ozleđene osobe. 
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET