Javni dug | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni dug". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
Departman Pančevo
JAVNI DUG
Seminarski rad iz finansija
Jelena Brujić
Sadržaj:
-Uvod
-Pojam javnog duga
-Uzroci stvaranja javnog duga
-Klasična teorija javnog duga
-Savremena teorija javnog duga
-Teorija javnog duga u nerazvijenoj privredi
-Vrste i klasifikacija javnih dugova
-Unutrašnji i spoljni javni dugovi
-Dobrovoljni i prinudni zajmovi
-Kratkoročni (leteći) i dugoročni (konsolidovani) javni dugovi
-Sistemi emisije javnog duga
-Direktni sistem emisije javnog duga
-Indirektni sistem emisije javnog duga
Uvod
Javni dug je najkraće rečeno, oblik javnog prihoda koji ostvaruje država radi pokrića rashoda. U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma. Javni zajam obično nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah potrebna sredstva za određene, izvanredne rashode, dok javni dug predstavlja, dakle, skup različitih oblika zajmova koje pravi država u svrhu ostvarivanja određenih budžetskih ciljeva.Takođe ću obraditi i nekoliko osnovnih teorijskih pravaca kao što su: klasična teorija javnog duga, savremena te socijalistička (državno-pravna) teorija javnog duga. Klasična teorija u duhu svojih osnovnih stavova u potpunosti odbacuje javni dug. Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug,u odnosu na klasičnu, jer ga bolje poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti. Postoje brojni pokušaji klasifikacije dugova, ali je najčešća podela na sledeće grupe koje ću takođe objasniti u ovom seminarskom radu a to su: prema teritorijalnom principu-unutrašnji i spoljnji; prema metodama kojim se država služi da bi došla do sredstava- dobrovoljni i prinudni; prema vremenu za koji su formirani- kratkoročni i dugoročni; prema načinu otplate i garanciji- anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate kamata i prema tome da li država istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaćanje kamata i otplata- javni dugovi se dele na- zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga.Poslednji deo mog seminarskog rada obradila sam kroz sisteme emisija javnog duga i podele sistema na direktne i indirektne.
POJAM JAVNOG DUGA
Javni dug je oblik javnog prihoda koji ostvaruje država, ili drugi javno-pravni organ, zbog postizanja određenih ciljeva, odnosno zbog pokrića rashoda, bilo kod emisione ustanove, bilo kod nosilaca dohotka(ili u inostranstvu). U poslednje vreme javni dug se redovno javlja kao izvor u državnim finansijama, ali ne više radi uravnotežavanja državnih finansija, kao u klasičnoj teoriji, već kao vrlo pogodan instrument ekonomske politike kapitalističkih i drugih država. U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma. Danas bi se mogla praviti razlika između javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na subjekte koji ga opisuju. Javni dug se obično formira kod centralne banke ili u inostranstvu, dok se javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata, nosilaca dohotka u privredi. Ovde se pre svega, imaju u vidu sredstva preduzeća, stanovništva, poslovnih banaka i dr.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET