Izbori | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Izbori". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


МАТУРСКИ РАД ИЗ ПРАВА
ТЕМА: ИЗБОРИ
САДРЖАЈ
Увод................................................................................................................................2
Избори кроз историју.............................................................................................3
Врсте избора............................................................................................................4
Начела демократских избора.................................................................................7
Типологија компетитивних избора.......................................................................8
Полукомпетитивни и некомпетитивни избори....................................................9
Појам и елементи изборног система....................................................................10
Методе расподјеле посланичких мандата...........................................................13
Још понешто о изборима.......................................................................................16
Закључак........................................................................................................................19
Литература......................................................................................................................20
УВОД
Избори су поступак којим народ (односно бирачи) повјеравају обављање политичке власти представничком тијелу, а у многим савременим демократским државама и предсједника државе, односно државног поглавара, а који онда представљају народну суверену вољу. Избори су због тога извор и темељ легитимитета цјеловитог система државне власти.
Избори су према томе, уобичајени механизам путем којег модерне демократије бирају чланове свог парламента, негдје и извршну власт (врло често предсједника државе), а понегдје и чланове судске власти, тј. судије, али врло ријетко.
Избори се одвијају на националном (државном), као и на локалном нивоу. На националном нивоу се бирају чланови националног, државног парламента — врховног представничког тијела грађана те државног поглавара, уколико се он не бира на неки други начин (у парламенту, именовањем од стране неког тијела, рођењем, као у монархијиама). На регионалном нивоу бирају се чланови локалног представничког тијела — на примјер општинске, покрајинске, регионалне скупштине те евентуално други представци — градоначелници и слично.
Осим државних, избори се спроводе и у различитим организацијама и удружењима, политичким станкама, корпорацијама, итд.
Идеја о изборима оних који су на власти сазријевала је упоредо с развојем теорије о народном суверенитету као темељном елементу и институционалном извору посредне демократије, односно представичке владавине.
ИЗБОРИ КРОЗ ИСТОРИЈУ
Ширење бирачког права је у корелацији са индустријском револуцијом и ширењем државе-нације, тј јачањем националне свијести. Прве земље које су донијеле опште право гласа су: Француска, Њемачка и Швајцарска. Право гласа за жене је прво уведено на Новом Зеланду (прије 1900), а посљедње у Швајцарској 1971. Велика Британија је земља која је посљедња укинула неједнако бирачко право, 1948. Основна начела изборне слободе изискују да сваки пунољетни радно способни грађанин има и активно бирачко право (да буде гласач) и пасивно бирачко право (да буде кандидат за јавну функцију).
Током историје ширење бирачког права до општег права гласа био је дуг и комплексан процес - на почетку су право гласа имали само пунољетни мушкарци са одређеним друштвеним и финансијским статусом. Временом се бирачко тијело проширивало, најчешће спуштањем (касније укидањем) имовинског цензуса, затим и спуштањем границе права гласа, да би у предвечерје Првог светског рата покрет за женска права успјео да оствари циљ, па сада у великој већини држава бирачко право имају сви пунољетни радно способни грађани.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET