Gragansko Pravo (makedonski | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Gragansko Pravo (makedonski". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1. Voved:
Glavniot izraz na pravata e nivnoto vr{ewe nivnata realizacija. Kako vr{ewe na pravata nekoi avtori go ozna~uvale odnesuvaweto na ovlastenoto lice koe odgovara na sodr`inata na pravoto. Vr{eweto vo zastarnost e ostvaruvawe na ekonomskata sodr`ina na pravoto. Pravoto na sopstvenost se ostvaruva preku dr`eweto, koristeweto i raspolagaweto so stvariteis so nivnata za{tita; avtorskoto pravo so ostvaruvaweto i za{titata komponenti i so prenesuvaweto na imotnite komponenti na drugoto za odredena protiv vrednost (avtorski honorar). Relativnite prava se ostvaruvaat so barawe od obvrzanite lica da ja izvr{at svojata obvrska sprema nositelot na pravoto so za{titata i na drugi na~ini.
Ako potro{nata stvar se upotrebi nea poveke ke ja nema i zatoa pravoto ke izgasne zaedno so svojot objekt.
So ostvaruvaweto na naslednite prava isto taka niv pove}e gi nema bidej}i realizirani tie prodol`uvaat kako neposredni apsolutni ili relativni prava na subjektot.
Vo pogled na vr{eweto na pravata vo imotnoto pravo va`i na~eloto na dispozicijata spored koe pravoto ne samo vo sozdavaweto, no i vo fazata na negovoto vr{ewe zavisi od voljata na nositelot. Toj odlu~uva dali }e go vr{i ili ne svoeto pravo i kako }e go vr{i nego. Kako i vo pogled na sozdavaweto na pravata taka i zas vr{eweto ima otstapuvawe od na~eloto na dispozicijata. Vr{eweto napravata vo nekoi slu~ai mo`e da se ostvaruva od treti lica sprotivno na voljata na nositelot na pravoto. Taka doveritelot na edno lice mo`e pri dadeni uslovi da go koristi pravoto na svojot dol`nik, za na toj na~in da go ostvari svoeto pravo. Javniot pravobranitel mo`e od svoja strana da se javi kako vr{itel na pravata na op{tetstveno - pravni lica i gra|ani.
2. Zloupotreba na pravata
Op{ta granica na vr{eweto na pravoto e t.e. zloupotreba na pravoto. Pravoto mo`e da se vr{i slobodno, no ne i da se zloupotrebuva.
Vo starite prava, pred se vo rimskoto, postoel princip na slobodno i neograni~eno vr{ewe na svoeto pravo. Sepak zloupotrebata na pravoto kako institut sozdadena e duri kon sredinata na 19 vek od francuskite nau~nici @eni, Selej, @oseran i dr. Posledniov se smeta za svoevremen najgolem pobornik n aovaa kategorija.
Spored pravoto, zloupotreba postoi vo slu~aj koga pravoto se vr{i so namerada mu se napravi {teta na nekoj drug. Toa e t.n. {ikana, {ikanozno vr{ewe na pravoto. Taa namera e osnova pravoto da se preobrazi vo zloupotreba. Takvo e pravobitnoto stanovi{te na francuskata teorij ai praktika, no podocne`nata teorija i praktika smetaat deka zloupotreba mo`e da ima i toga{ koga nema namera za o{tetuvawe na drugo lice.
Objektivniot kriterium se sveduva na nenormalnoto, nevoobi~aeno koristewe na pravoto kako posebna osnova z azloupotreba na pravoto. So ogled na re~noto zloupotrebata mo`e da se ozna~i kako vr{ewe na pravoto so namera da mu se napravi {teta na drugoto ili na na~in koj ne e normalen, voobi~aen.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET