Genocid | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Genocid". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Кривично право-ПОСЕБНИ ДЕО
TEMA: ГЕНОЦИД
Професор: Студент:
БЕОГРАД, 2008
С А Д Р Ж А Ј :
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА
ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ............................................................................................................................
Заједничке карактеристике....................................................................................................
Појам геноцида, историјски развој......................................................................................................................
Правна природа геноцида.................................................................................................................
Кривично дело геноцида у нашем кривичном законодавству.......................................................................................................
Геноцид кроз историју................................................................................................................
Литература..........................................................................................................
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И ДРУГИХ ДОБАРА
ЗАШТИЋЕНИХ МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ
(Глава тридесет четврта, чл. 370. КЗ)
1. ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
Заједничко за сва кривична дела из ове главе јесте да она представљају тешке повреде норми међународног права и то пре свега међународног ратног и хуманитарног права. Те повреде су забрањене и одговарајућим међународним конвенцијама, а кривична дела из ове главе прописана су на основу обавезе, из тих конвенција да се таква дела предвиде као кривична дела и да се њихови учиниоци казне. Најважнија међународна акта која предвиђају обавезу инкриминисања тешких повреда међународног хуманитарног права јесу четири женевске конвенције из 1949. године и два допунска протокола уз те конвенције из 1977. године, као и Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Поред наведених, постоји и читав низ других конвенција и међународних аката који су од значаја за прописивање кривичних дела из ове главе.
Ипак,један од најзначајнијих међународних уговора у овој области јесте Статут Међународног кривичног суда који је ступио на снагу 1. јула 2002. године.
С обзиром на значај вредности и добара која се овим инкриминацијама штите, оправданост њиховог прописивања је у начелу неспорна и не заснива се само на формалној обавези која настаје ратификацијом одређених међународних конвенција (на пример, у ову главу је 1990. године унето кривично дело међународног тероризма, иако тада није постојала обавеза наше земље да пропише то кривично дело). Међутим, начин прописивања, ширина криминалне зоне, висина прописаних казни и др. може бити предмет расправе, па и критике код неких кривичних дела из ове главе. Између осталог, нека кривична дела нису у потпуности формулисана у складу са стандардима кривичног права, јер су механички преузете одређене одредбе међународних конвенција, а познато је да међународно право и његове норме нису прецизне у мери у којој је то неопходно у кривичном праву, односно да је и сама терминологија ове две гране права другачија.
У овој глави нису предвиђена сва кривична дела којима се врши повреда добара заштићених међународним правом. Кривична дела која нису истовремено управљена и против човечности као добра које уз међународно право представља заштитни објект ове главе, предвиђена су и у неким другим главама КЗ. Овим кривичним делима се штите само нека добра која се нормама међународног права настоје заштитити, и то оним његовим делом који се данас назива међународним хуманитарним правом. Ова глава, и поред њеног назива, није садржала злочин против човечности. То кривично дело је унето у Кривични законик. Осим тога, као једну од најзначајнијих новина коју КЗ у овој глави предвиђа треба истаћи ново кривично дело неспречавања вршења кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом (члан 384). Ради се о томе да је на овај начин, тј. прописивањем овог кривичног дела нечињења, предвиђен институт командне одговорности који садржи Статут Међународног кривичног суда.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET