Francuski građanski zakonik - Cod civil | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Francuski građanski zakonik - Cod civil". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Факултет за Образовање дипломираних правника и дипломиранихекономиста за РуководећеКадрове
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ГРАЂАНСКО ПРАВО
Тема: ФРАНЦУСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК- COD CIVIL
Ментор : Студент :
Београд, Март 2012 годинe
С А Д Р Ж А Ј
Садржај...............................................................................................2
Увод.....................................................................................................3
Стање у Француској крајем XVIII Века......................................4
Потреба за јединственим закоником............................................5
Наполеонов утицај на доношење Законика................................6
Садржај Француског Грађанског законика...............................7
Утицај Законика изван Француске..............................................7
Неки чланови из Француског грађанског законика.................8
Закључак..........................................................................................14
Литература.......................................................................................15
У В О Д
Када причамо о Француском грађанском законику, можемо напросто се базирати на игру асоцијација. Оно основно може бити речено кроз неколико ријечи, као: права, револуција, новитети, пут ка бољем, слобода, закон, а све то заједно повезано и врло успјешно функционирајући. Овај семинарски не само да говори о Законику као документу, који гарантује бољу и нову еру грађанима Француске, али и других земаља, већ говори и о значају прављења једног оваквог симболичног „усмеривача“ који штити и поштује права грађана. Дакле, кроз читав семинарски се може провести једна реченица, која означава Француски грађански законик као савршену целину: „Слобода се састоји у томе да човек може радити све што не шкоди другоме. Тако се природна права сваког човека омеђују границама које другим члановима друштва осигуравају уживање тих истих права. Те границе може одредити само закон.“
Стање у Француској крајем XVIII вијека
У време кад је Енглеска као најразвијенија земља тог доба доживљавала индустријску револуцију, Француска је била претежно аграрна земља, од 25.000.000 становника 23.000.000 били су сељаци. Француска је у другој половини XVIII века била феудално-апсолутистичка монархија. Постојање феудалних права на земљу спречавало је развој како земљорадње тако и индустрије. Друштво се делило у три сталежа: племство, свештенство и трећи сталеж. Трећи сталеж је био најбројнији, а његова најбројнија категорија били су сељаци који иако нису формално били везани за земљопосјед били су оптерећени бројним феудалним дажбинама. Обавеза према цркви била је 1/10 производа, а држава је за себе узимала порезе у новцу и натури. Њихово незадовољство било је опште и они су желејели укидање феудалних односа како би постали власници земље коју су обрађивали. Поред сељака трећи сталеж чинила је и буржоазија која се дијелила на крупну, ситну и посебан слој коју је чинила интелигенција. Буржоазија је била незадовољна својим политичким положајем и била је водећа снага у борби за рушење феудалног друштва. Поред ових слојева трећем сталежу припадали су и радници у мануфактурама, пропале занатлије и бројна градска сиротиња без сталних прихода и без одређеног занимања. Ти слојеви били су жртве капиталистичког раслојавања, али је њихов положај још више био погоршан феудалним односима који су валадали у земљи. Они су били најрадикалнији и најборбенији слој у тежњи да се стање промјени. Овакво стање у Француској одражавало се на расположење и схватање тадашњег француског друштва. Сав образовани свет Француске пред револуцију противио се свему што је спутавало човјечијиу мисао и акцију. Оформила се идеологија једног друштва која је осјетила да има довољно снаге да се бори за напредак. Иступајући против старог схватања и заосталог уређења поборници нових идеја извршили су духовну револуцију и тиме припремили масе за борбу против апсолутизма и заосталих феудалних односа . Они подвргавју критици друштвене појаве, устају против свемоћи цркве и религије. Волтер у једном од својих говора каже:“Зар није апсурда и страшна ствар да оно што је истина у једном селу је лаж у другом? Каква врста варваризма је да грађани морају живјети по различитим законима. Када путујете у овом краљевству мењате законске системе често као и коње којим путујете.“, алудирајући на то да је сваки великаш законе одређивао по својој вољи и нагођењу. Критичари сатрог схватања истичу свемоћ људске мисли и труде се да постојећем свету супроставе ново, засновано на начелима разума. Од тих великих идеолога Француске револуције најзначајнији су: Монтескје, Волтер и Русо. Деловањем ових истакнутих интелектуалаца припремљено је идејно тло за почетак Француске револуције.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET