Forma kao uslov za zaključenje ugovora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Forma kao uslov za zaključenje ugovora". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad iz Obligacionog prava
FORMA KAO USLOV ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA
SADRŽAJ
UVOD...................................................................................................................2
1. Razlozi za predviđanje forme kao uslova za zaključenje ugovora.......................5
2. Vrste formi..........................................................................................................6
2.1 Vrste formi po načinu ispoljavanja.....................................................................7
2.2 Konkurencija formi.............................................................................................8
2.3 Vrste formi prema pravnom dejstvu..................................................................9
2.4 Vrste formi po načinu nastanka........................................................................10
Zaključak...........................................................................................................11
Literatura..........................................................................................................12
UVOD
Zakoni su najčešći izvor obligacionog prava, a na području bivše Jugoslavije najznačajniji je Zakon o obligacionim odnosima (ZOO). Donesen je 30.03.1978. godine a u pravni sistem BiH je preuzet 1992. On ne regulira sve obligacione odnose (kao što su ugovor o poklonu, posluzi i ortakluku) pa sudovi mogu na ovakve slučajeve primjenjivati pravna pravila.
ZOO ima 1109 članova, od čega 453 članova obuhvata opći dio. Tu se navode opća načela obligacija, od 26 – 261 člana gorovi o nastanku obaveza, tj. izvorima obligacija [ugovori, prouzrokovanje štete, stjecanje bez osnova (neosnovano obogaćenje), poslovodstvo bez naloga i jednostrana izjava volje (javno obećanje nagrade i hartije od vrijednosti)], djejstvu, prestanku i raznim vrstama obaveza, te odredbe koje reguliraju promjenu povje-rioca ili dužnika. U posebnom dijelu regulira obligacione i privredne ugovore [kao što su prodaja, zajam, zakup, ugovor o djelu, o građenju, o licenci, komision i dr.]. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primjenjuju se i na druge poslove.
Forma je način izražavanja sadržine ugovora, kroz unapred predviđene spoljne, vidljive znake, preko kojih treba da se manifestuje volja. Zakon može da propiše formu ugovora kao jedan od uslova za zaključenje ugovora ili stranke svojom voljom to isto mogu da ugovore.
Ukoliko zakon postavi kao uslov da se ugovor ima zaključiti u određenoj formi to važi i za sve izmene i dopune tog ugovora. Ali punovažne su docnije usmene dopune ugovora sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko to nije protivno cilju zbog koga je forma propisana i nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom. Isto važi i za istovremene usmene odredbe kao i za usmene izmene tih odredbi. Punovažne su i one usmene odredbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana isključivo u interesu stranaka.
Raskid formalnih ugovora po pravilu može biti učinjen usmenim sporazumom, osim ako je za određeni slučaj propisano nešto drugo ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora zahteva da i raskidanje bude obavljeno u istoj formi.Sadržaj [sakrij]
Razlozi za predviđanje forme kao uslova za zaključenje ugovora
1. Zaštitna funkcija forme
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET