Dokazivanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dokazivanje". Rad ima 36 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Семинарски рад
Из предмета:
Кривичнопроцесно право
Студент: Професор:
Bеоград 2011
САДРЖАЈ
Уводна разматрања- појам доказивања
Процесни ток доказивања
Откривање доказа
Извођење доказа
Проверавање доказа
Оцена доказа
Положај и општа права осумњиченог у преткривичном поступку
Саслушање осумњиченог
Записник о саслушању осумњиченог
Решења која постоје у међународним кривичним законодавствима:
Савезна република Немачка
Правни основ забране употребе недозвољених метода током процеса саслушања осумњиченог
Забране садржане у нормама унутрашњег права
Забране садржане у међународним документима
Неке недозвољене методе добијања исказа
Тортура
Наркоанализа и лоботомија
Обмана и претња
Исказ окривљеног
Појам и садржина исказа окривљеног
Испитивање окривљеног
Појам доказивања
Доказивање је у непосредној вези са доказима, доказним средствима и чињеницама које се утврђују у кривичном поступку. Наиме да би се остварио основни задатак кривично процесног права – расветљење и решење кривичне ствари – потребна је одређена активност главних кривичнопроцесних субјеката и других учесника у кривичном поступку. Да би се утврдила одређена правно релевантна чињеница у конкретној кривичној ствари мора да постоји активност како странака, тако и кривичног суда, која је законом предвиђена у уређена. Ова активност кривичнопроцесних субјеката је сложена и разноврсна.
Доказивање представља сложену и разноврсну процесну делатност кривичнопроцесних странака и кривичног суда у циљу утврђивања правно релевантних и других чињеница у кривичном поступку, тј. Ради чињеничног и правног оформљења кривичне ствари. Сам процес доказивања састоји се иѕ више систематских процесних активности кривичнопроцесних субјеката, које се могу путем синтезе класификовати у: откривање доказа, извођење, проверавање, и оцена доказа. Ове делатности предвиђене су у једном лигичком редоследу, с тим што се неке од њих одвијају скоро истовремено, нпр. Откривање и оцена доказа односно октривање и извођење доказа и слично.
У процесу доказивања долази до активности различитих субјеката. Тако, на плану откривања доказа долази до активности странака, на којима у првом реду лежи терет пружања доказа, тј. Право и дужност да откривају изворе доказа и да предлажу њихово извођење. Активност кривичног суда долази више до изражаја на плану извођења, проверавања, а нарочито код оцене доказа. Баш због ове сложене, али ипак складне активности кривичнопроцесних субјеката у процесу доказивања, уобичајено је да се доказивање означава и као доказни поступак.
Иначе и сама садржина појединих активности у систему доказивања је различита. Тако, откривање доказа представља активност странака, па и кривичног суда усмерену у правцу проналажења извора доказа, тј у сазнавању да одређени чињенични подаци постоје у једном или више извора, који се могу употребити као доказ спорних чињеница у једној кривичној ствари. Конкретније речено, странке и кривични суд, откривају лица ствари и предмете у којима се налазе чињенични подаци, који се у даљем процесу доказивања могу успешно искористити као докази.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET