Dokazivanje u krivičnom postupku | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dokazivanje u krivičnom postupku". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

DOKAZIVANJE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Uvod
U krivičnom postupku može biti korišćen samo dokazni materijal koji je, uz poštovanje osnovnih procesnih formi i garancija prava građana, pribavljen od strane ovlašćenih procesnih organa. U teoriji krivično - procesnog prava različito se shvata i tumači izraz dokaz. Pod ovim izrazom najčešće se podrazumeva dokazni osnov ili dokazno sredstvo, a ponekad i samo dokazivanje odnosno dokaz.postupak. Različtio tumačenje dovelo je do taoga da jedni teoretičari odredjuju pojam dokaza na jedinstven način ne praveć razliku izmedju dokaza i dokaznog sredstva, dok drugi prave razliku odredjujući dokaz u pravom (dok.osnov / dokaz) i nepravom smilu (dok. sredstvo / izvor dokaza).
Pojam i teret dokazivanja
Pojam dokaza može se odrediti kao činjenica nao snovu koje se utvrdjue postojanje ili nepostojanje spornih p.relevantih činjenica koje se utvrdjuu u k.postupku.
Dokazno sredstvo je izvor dokaza, ono šredstavlja formu odnosno oblik u koima se javljaju i sadržane su činjenice odnosno dokazi. dokazna sredstva su zakonom odredjena to su: uvidjaj, izraz svedoka, iskaz veštaka, iskaz okr,. i isprave.
Uz pomoć dokaza se utvrdjuju p.relevante činjenice, koje čine sadržinu k. stvri i osnov su svih sudskih odluka u k.postupku jer se one moraju zasnivati na istinito utvrdjenim p.relevantim činjenicama. Medjutim, vrednost dokaza zavisi od njegovog odnosa prema činjenici koja se utvrdjuje što utvrdjuje sam sud ocenom dokaza na osnovu svog slobodnog uverenja. Pri čemu će sud ocenjujući dokaz u svakom konkretnom slučaju utvrditi vrednost dokaza najpre pojedinačno, a zatim u sklopu ostalih dokaza.
Predmet dokazivanja su činjenice koje su se dogodile u prošlosti ili koje postoje i u sadašnjosti. Stvari i lica pomoću kojih sud stiče saznanje o spornim činjenicama su dokazna sredstva. Priznanje činjenica nije dokazno sredstvo, njime se samo otklanja dokazivanje.
Sud mora pružiti mogućnost svakoj strani da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, osim ako je drugačije ovim zakonom odlučeno. Samo tako će se, uz poštovanje razumnog roka u pogledu trajanja postupka, ostvariti zahtev za pravičnim suđenjem.
Postoje slučajevi kada sud ne izvodi dokazivanje o spornim činjenicama iako bi ih trebalo dokazivati. To su slučajevi u kojima je načelo procesne ekonomije ispred načela materijalne istine.
Tokom postupka pravo stranke da iznese činjenice i ponudi dokaze, da se izjasni o činjenicama i dokazima druge strane, dužnost suda da odluči o izvođenju pravno-relevantnih dokaza kao i da obrazloži odbijanje onih koji nisu pravno relevantni
Pod teretom pružanja dokaza u k.postupku podrazumeva se pravo i dužnost odrejdenik kpp subjekata da predlažu izvodjenje dokaza radi utvrdjivanja p.relevantinih i drugih činjenica koje čine sadržinu k. stvari i na kojim a se zasnivaju sudske odluke. Istorijski posmatrano, pitanje tereta pružanja dokaza u k.postupku rešavano je različtio u zavisnosti o od sistema k.postupka. U savremenom optužno raspravnom k.postupku pitanje pružanja dokaza leži u prvom redu na strankama , tim što i k.sud ima dopunsku dužnost s ciljem realizacije načela utvrdjivanja istine.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET