Zavod za intelektualnu svojinu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zavod za intelektualnu svojinu". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod 2
1. POJAM I KARAKTERISTIKE INTELEKTUALNE SVOJINE 3
2. ZAVOD ZA ZAŠTITU INTELEKTUALNE SVOJINE 5
3. ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE-ULOGA NACIONALNOG ZAVODA 8
3.1. Razlozi za i protiv zaštite intelektualne svojine 9
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
Uvod
„Jedan od najvećih problema sa kojima se svet suočava jeste pronalaženje puta i načina da se zaštiti intelektualna svojina. Što se više razvijamo to nam se ova potreba snažnije nameće. Trebalo bi da postavimo za svoj konačni cilj: da dođemo do propisa o zaštiti intelektualne svojine koji bi bili bar toliko precizni koliko je to slučaj kod svojine na telesnim stvarima“ – izjava Nikole Tesle u Njujorškom časopisu „San“ od 18. Maja 1904 godine.
Prava intelektualne svojine nastoje da unaprede tehničku genijalnost i kulturnu kreativnost priznavajući prava privatne svojine. Ali ne postoji jasna opšta saglasnost da li zapravo intelektualna svojina ostvaruje te ciljeve i koliko njena zaštita treba da bude snažna u nekoj situaciji.
U svakodnevnom govoru, koji nije strogo formalizovan, vrlo često se dešava da ljudi koriste isti pojam ali da pod njim podrazumevaju različite stvari. To se posebno odnosi na oblasti koje su usko specijalizovane i kojima se bavi jedan uži krug ljudske populacije u svetu, a upravo je takva oblast Intelektualne svojine.
Intelektualna svojina je opšti, pravno-tehnički pojam za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra. Ova nematerijalna dobra mogu da uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava koja su slična svojinskim, što omogućuje komercijalizaciju i eksploataciju tih dobara na tržištu. Na primer, u ručnom satu suštinski kvalitet, tehnološki, funkcionalni sadržaj zasnovan je na pronalasku, vizuelni izgled sata, ukrasni kvalitet na industrijskom dizajnu, a njegov komercijalni simbol kao žig, kao znak razlikovanja, određuje njegov tržišni kvalitet.
POJAM I KARAKTERISTIKE INTELEKTUALNE SVOJINE
Intelektualna svojina, kao segment intelektualnog kapitala, predstavlja važan resurs preduzeća koji utiče na njegovu ekonomsku snagu i konkurentnu poziciju na tržištu. Intelektualna svojina u suštini predstavlja pravo zaštićene inovacije jednog preduzeća. Intelektualna svojina je unikatna i ona predstavlja plod lične kreativnosti i inovativnosti. To može biti bilo koja kreativnost iz bilo koje oblasti života: pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, ime pod kojim se prodaje proizvod ili nudi usluga, pesma, slika, film, i sl. Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Intelektualna svojina stimuliše napredak, transformišući društvo i dodajući vrednost našem životu.
Izraz „intelektualna svojina“ u širu upotrebu počeo je da ulazi tek od sedamdesetih godina prošlog veka, od trenutka stupanja na snagu Konvencije o ustanovljenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. U članu dva viii) te konvencije data je definicija intelektualne svojine: “izraz “intelektualna svojina” označava prava koja se odnose na:
književna, umetnička i naučna dela,
interpretacije umetnika i interpretatora i izvođenja umetnika izvođača, fonograme
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET