Zaštita svedoka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zaštita svedoka". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

KRIMINALISTIČKO-POLICIJSKA AKADEMIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet:Policija u zajednici
Tema:Zaštita svedoka
Sadržaj
Uvod
1.Pojam zaštite svedoka…………………………..4
2.Program zaštite i Jedinica za zaštitu……………6
3.Žrtve trgovine ljudima kao zaštičeni svedoci…...8
4.Zablude u vezi sa zaštitom svedoka……………….10
5.Ko su najpoznatiji zaštićeni svedoci i slučajevi .14
Zaključak
Uvod
Da bi sudski postupak mogao nesmetano da se odvija, jedna od važnih pretpostavki jeste i mogućnost i pravo lica koje je pozvano kao svedok da nesmetano i bez problema da svoj iskaz, kao i dužnost i obaveza suda i drugih državnih organa da mu to omoguće. Sigurno je da je jedan od najvećih neuspeha organa krivičnog postupka “gubitak svedoka”, dakle onih svedoka koji su hteli da svedoče i da tačno i istinito pred sudom kažu ono što su videli i čuli i da ništa od onoga što im jeste poznato ne prećute. Upravo iz tih razloga odredbom člana 109 Zakonika o krivičnom postupku propisano je da je sud dužan da svedoka i oštećenog zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Na predlog istražnog sudije ili predsednika sudskog veća, predsednik suda ili javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu posebne mere zaštite oštećenog
1.Pojam zaštite svedoka
U velikom broju slučajeva iskaz svedoka je glavni dokaz kojim sud faktički raspolaže.
Članom 96 stav 1 ZKP-a predviđeno je da se kao svedoci pozivaju lica “za koje je verovatno da će moći da daju obaveštenje o krivičnom delu i učiniocima i o drugim važnim okolnostima”.
To drugim rečima znači da sva lica osim okrivljenog mogu biti svedoci ako im je nešto poznato o činjenicama koje se utvrđuju u krivičnom postupku i ako ih ZKP izričito ne isključuje od svedočenja. Iskaz svedoka ima veliko značenje u praksi krivičnog postupka. Značaj takvog dokaza ne temelji se na unapred i nekritički zasnovanom poverenju organa krivičnog postupka koje on gaji prema toj vrsti dokaza u većoj meri nego li prema nekom drugom dokazu, već na tome da je u velikom broju slučajeva iskaz svedoka glavni dokaz kojim sud faktički raspolaže.
Svedok je uistinu najčešće ali i najnesigurnije dokazno sredstvo, jer u ocenu njegovog iskaza treba uključiti razne kriterijume i imati u vidu različite okolnosti važne za donošenje konačnog zaključka o validnosti nečijeg iskaza. Pitanja koja se danas postavljaju bilo u teoretskim raspravama, bilo kroz konkretne sudske odluke, odnose se i na pitanje ljudske sposobnosti za svedočenje kao i probleme u vezi sa tim. Problemi koji se tu uočavaju su: greške koje se svedoci čine u promatranju, greške u sećanju, slučajevi konfabulacije, menjanja ili dopunjavanja podataka iz sećanja, greške u rasuđivanju odnosno u pogrešnom tumačenju podataka, kao i greške u interpretaciji. 
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET