Vlada | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vlada". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

INTERNACIONALNI UNIVERZITET
U NOVOM PAZARU
SMER: KRIMINALISTIKA
SEMINARSKI RAD
PREDMET:USTAVNO PRAVO
TEMA: VLADA
SADRZAJ
UVOD........................................................................2
POJAM I POREKLO........................................................3
IZBOR I SASTAV...........................................................4
OVLASCENJA I AKTI…………………………………………………….7
ODGOVORNOSR VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST……….9
ZAKLJUCAK……………………………………………..………………12
LITERATURA………………………………………………….…………13
Uvod
Vlada je izvrsni organ koji sprovodi zakon na teritoriji odredjene drzave. Postoji vise razlicitih misljenja I definicija o tome sta zapravo cini vladu. U najsirem smislu,vladati znaci imati pravo da se odlucuje , upravlja I nadgleda nad odredjenom teritorijom, grupom ljudi , ili organizacijom.
Vlada je kolektivni organ izvrsne vlasti.Trdicionalno se razlikuju parlamentarna I predsednicka vlada.
Vlada ima znacajnu ulogu u oblasti stvaranja prava. Naime ona je glavni nosilac zakonodavne inicijative, a ima pravo I da donosi svoje pravne propise. Nacin rada I odlucivanja vlade je uredjen zakonom. Ona radi I odlucuje o poslovima iz svoje nadleznosti na sednici kojoj prisusvuje vecina clanova vlade.
U Republici Srbiji vlada je nosilac izvrsne vlasti. Ona utvrdjuje I vodi politiku , izvrsava zakone I druge opste akte Narodne skupstine, donosi uredbe I druge opste akte radi izvrsavanja zakona, predlaze Narodnoj skupstini zakone I druge opste akte I daje o njima misljenje kad ih podnese drugi predlagac. Ona usmerava I uskladjuje rad organa drzavne uprave I vrsi nadzor nad njihovim radom, vrsi I druge poslove odredjene Ustavom I zakonom.
Pojam i poreklo
Vlada je, kao I sef drzave, organ izvrsne vlasti. Vlada kao organ izvrsne vlasti karakteristican je samo za parlamentarani sistem vlasti, u kojem postoji bicefalna izvrsna vlast.U presednickom sistemu vlada pstoji kao fakticki skup bliskih saradnika predsednika republike koje ovaj postavlja I otpusta prema svom nahodjenju. U skupstinskom sistemu vlasti vlada nije samostalni drzavni organ nego je organizaciono vezana za parlament, funkcionisuci kao njegov izvrsni organ.
Vlada se kao drzavni organ prvi put pojavila u Engleskoj. Monarhovi saradnici nosili su naziv ”ministri”.Kako bi obezbedio podrsku parlamenta, monarh je pribegavao izboru svoih ministara iz reda parlamentarne vecine. Ministri se postepeno udaljavaju od monarha I priblizavaju se parlamentu. Jednom izabrani iz reda parlamentarne vecine, oni su se mogli otpustati samo u koliko vise nisu uzivali poverenje te iste vecine. Tako je nastala politicka odgovornost vlade I ministra pred parlamentom. Odgovornost ministra je logicka posledica prava izvrsne vlasti da utvrdjuje politiku I prava parlamenta da sankcionise politiku sa kojom nije zadovoljan.
U Engleskoj sticanje ovakve autonomije vlade u odnosu na monarha ubrzano je pocetkom XVIII veka, dolaskom na presto prestavnika Hanoverske dinastije sa Dzordzom I, koji je znao samo nemacki jezik tako da nije prisustvovao raspravama svoih ministara, zato sto nije mogao da ih razume.Vlada je drzavni organ izvrsne vlasti koj predstavlja skup najvisih funkconera koj se nalaze na celu pojedinih resora uprave. Vlada je kao drzavnui organ potrebna kako bi se odrzalo jedinstvo u radu ministara I obezbedilo raspravljanje o pitanjima opste politike , koja ne ulazi u delokrug nijednog posebnog ministarstva. Vlada odredjuje opsti pravac drzavne politike. Vlada je drzavni organ cija je osnovna nadleznost da izvrsava zakone I da organizuje, uskladjuje, umerava I kontrolise aktivnosti iz okvira svih upravnih oblasti. Vlada se sastoi od ministara, koji su prosli kroz fazu feudalnog I ustavnog ministra. Ministarska funkcija dobila je javnopravni karakter tek krajem XVII veka, sa preobrazajem feudalne u apsolutnu monarhiju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET