Vertikalna podela nadležnosti prema predlogu ustava za Evropu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vertikalna podela nadležnosti prema predlogu ustava za Evropu". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: Pravo Evropske unije
Tema: Vertikalna podela nadležnosti prema predlogu ustava za Evropu
Sadržaj:
Uvod 1.
Opšta razmatranja 2.
Načelo supsidijarnosti u sistemu podele vlasti 3.
Neka načela vertikalne podele nadležnosti 5.
Harmonizacija propisa 6.
Osnovni ciljevi i pravci promena u našem pravnom sistemu 6.
Zaključak 10.
Literatura 11.
Uvod
Ideja o formiranju ujedinjenih zemalja starog kontinenta datira još iz 1946 godine. Formulisao ju je Vinston Čerčil u Cirihu kao Sjedinjene države Evrope. Jedan od prvih ozbiljnijih poteza bilo je formiranje Saveta Evrope davne 1949. godine u Londonu. Sledeći bitan korak se vezuje za Pariski sporazum iz 1951. god kojim je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik. 1957. godine potpisani su Rimski ugovori o uspostavljanju Evropskog zajedničkog tržišta i EUROATOM-a. Ugovor o stvaranju Evropske zajednice, ujedinjenjem sve tri institucije, bio je još jedan korak bliže stvaranju organizace koja broji sada dvadeset i sedam zemalja evropskog kontinenta sa tendencijom proširivanja.
Samit Evropskog saveta u Mastrihtu 9 – 10. 12. 1991. god. Predsednici država i vlada postižu sporazum o tekstu Ugovora o stvaranju Evropske unije (EU). Osnivanjem EU ustanovljena je jedna nadnacionalna organizacija koja ima ovlašćenja da svojim odlukama obaveže države članice i njihove organe. Unija nema svojstvo države, ali ima određene elemente državnosti koji su joj, odgovarajućim aktima, pre svega osnivačkim ugovorima, preneti u nadležnost.
Ugovor iz Mastriha, potpisan 1992. i ratifikovan 1993. godine, je sporazum kojim su države članice uspostavile Evropsku Uniju i time ujedno označile novu etapu u integaciji nacija Evrope u sve čvršću uniju, u kojoj se odluke donose što je bliže moguće građanima. Ovim Ugovorom postavljeni su ciljevi ekonomske i monetarne unije, jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke obrambene politike, a zatim i obrane, uvođenja državljanstva Unije, tesne saradnje u pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Ugovorom o Evropskoj Uniji, proces evropske integracije je, iz pretežno privredne integracije, prerastao u političku uniju.
Ovaj ugovor se stoga smatra jednim od najvažnijih dokumenata evropske integracije, i slobodno se može nazvati Ustavom Evropske unije. Sa dopunama iz Amsterdama i Nice čini pravna akta na kojima počiva pravo Evropske unije.
Opšta razmatranja.
Iskustvo je pokazalo da način podele vlasti između država članica i Evropske unije predstavlja centralno pitanje od čijeg rešenja zavisi opšti položaj država članica u Uniji, kao i sam karakter unije. Na sledećoj slici biće prikazani bitniji dokumenti, gledano sa pravne strane tokom stvaranja unije.
ugovo
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
ovor&action=edit&redlink=1" o "Amsterdamski ugovor (još nenapisan)" Amsterdamski
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET