Ustav | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ustav". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ - БЕОГРАД
Факултет за образовање дипломираних правника
и дипломираних економиста за руководеће кадрове
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: УСТАВНО ПРАВО
Тема: УСТАВ 
Професор: Студент:
Шабац, април 2012. године
САДРЖАЈ
УВОД ................................................................................................ 3
1. ПОЈАМ УСТАВА ............................................................ 3
1.1. Устав у материјалном смислу .................................... 4
1.2. Устав у формалном смислу ..................................... 4
2. САДРЖИНА УСТАВА ................................................. 5
3. СТРУКТУРА УСТАВА ................................................. 5
3.1. Преамбула .................................................................................... 6
3.2. Нормативни део устава ................................................ 7
3.3. Додаци у уставу ........................................................................ 7
3.4. Уставни амандмани ............................................................ 7
4. СВОЈСТВА УСТАВА ................................................ 8
5. КЛАСИФИКАЦИЈЕ УСТАВА .................................... 9
5.1. Врсте устава према доносиоцу .................................... 9
5.2. Врсте устава према форми ................................................ 10
5.2.1. Писани и неписани устави ................................................ 10
5.2.2. Кодификовани и некодификовани устави ........................ 10
5.3 Чврсти и меки устави ............................................................ 10
6. ДОНОШЕЊЕ И ПРОМЕНА УСТАВА ............ 11
6.1. Начелно о доношењу устава .................................... 11
6.1.1. Доношење првог устава ................................................ 11
6.1.2. Доношење устава у државама које већ имају уставе ...... 11
6.2. Начин промене устава ................................................ 12
6.2.1. Формална промена устава ................................................ 12
6.2.2. Фактичка промена устава ................................................ 12
6.3. Облици промене устава ................................................ 13
ЗАКЉУЧАК ..................................................................................... 14
ЛИТЕРАТУРА ......................................................................... 15
УВОД
Назив устав води порекло од латинске речи constitutio. У римском праву „конституције“ су биле императорски едикти, којима је император уређивао најзначајнија привредна или политичка питања или питања организације државе. У филозофским списима великих мислилаца античке Грчке – Платона и Аристотела, срећу се и разматрања о уставима грчких државица. Израз устав користи се превенствено у значењу основних обележја политичког уређења конкретне државе. Овим називом не означава се правни акт већ конкретан систем државног и друштвеног уређења државе. Аристотел прави разлику између правила о државном и друштвеном уређењу (politee) и правила којима се уређују овлашћења која припадају појединим органима власти (nomoi). У феудалном друштву католичка црква реч устав користи за акте којима се уређује систем организације цркве. Са буржоаско – демократским револуцијама термин устав је у политичкој и правној теорији добио другачије значeње, које је и данас у употреби.
Устав је највиши општи правни акт у систему општих правних аката једне државе који уређује најбитније односе у држави, а пре свега саму државну организацију и овлашћења државних органа, као и слободе и права грађана. Назива се још и основни закон.
Уставност као правни принцип, у свом нормативном значењу нужан је предуслов успостављања правне државе. Он обавезује државну власт, ограничава је, подвргава контроли, успоставља препреке арбитрерности, уноси стабилност у правни поредак и ствара основне претпоставке за једнакоправност и сигурност грађана у правном систему.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET