Ugovor o ostavi (depozitu) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugovor o ostavi (depozitu)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

U V O D
Ostava ili depozit, u prevedenom značenju predstavlja povereno dobro, tj. vrednost koja je data na čuvanje, ulog. Kategorija depozita potiče iz rimskog prava, u kome je imao karakteristike realnog ugovora (realni kontrakt), a uspostavljan je predajom pokretne imovine na čuvanje. Romanisti ističu da se deposit javio u rimskom pravu i pre pojave Zakona XII tablica. Prema Zakonu XII tablica nevraćanje poverene stvari kažnjavano je kao delikt plaćanjem dostruke naknade. U klasično doba, u vremenu između Cicerona i Gajusa, depozit postaje zaštićen kontrakt, sa posebnim tužbama. U drevnom Babilonu, ugovor o ostavi predviđa čuvanje tuđih stvari, zahteva pismenu formu i prisustvo svedoka, dok se utajenje poverene imovine (žita) nadoknađuje dvostruko. Danas najčešće podrazumeva ulaganje novčanih sredstava na račun banaka ili štedionica, a deposit, u vidu dragocenosti može da se preda na čuvanje pravnom ili fizičkom licu.
POJAM
Ugovor o ostavi je samostalni ugovor koji nastaje po svojim standardnim ugovornim oblicima, proizvodi dejstvo i prestaje nezavisno od drugog ugovora.
Na osnovu ugovora o ostavi, obavezuje se ostavoprimac da primi pokretnu stvar od ostavodavca, čuva jeuz naknadu ili besplatni, i da je vrati kada je ovaj bude zatražio. Na osnovu ovakvog ugovora, ostavoprimac stiče samo državinu stvari, za razliku od ugovora o prodaji, razmeni ili ostavi koji su osnov za sticanje prava svojine. Takođe, ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava, bez obzira da li je sa naknadom ili bez naknade. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari.
Jedne od osnovnih karakteristika ugovora o ostavi su:
Da je ugovor konsenzualan ( zaključuju se prostom saglasnošću volja o bitnim sastojcima ugovora, ne zahteva pisanu formu ka o bitan sastojak kontrakta,….)
Spada u imenovane ugovore ( regulisan članovima 712-729. Zakona obligacionim odnosima Republike Srbije )
Jednostrano (kada strane nisu ugovorile naknadu ostavoprimcu) ili dvostrano obavezan (kada je naknada ugovorena).
Teretan ili dobročin (ostava je teretna ako je ugovorena naknada za čuvanje, a dobročina ukoliko nije ugovorena)
Kauzalan (očiglednost pravnog osnova zbog koga se strane obavezuju)
Dugotrajan i sa sporazumno određenom sadržinom (zaključuje se posle pregovaranja, mada može biti zaključen i po pristupu)
BITNI ELEMENTI UGOVORA
1. Stvar koja je predmet ugovora
- Na osnovu člana 712. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, predmet ugovora o ostavi mogu biti samo pokretne stvari koje su određene ili odredive, potrošne ili nepotrošne, zamenljive ili nezamenljive. Pravo nije predviđeno da bude predmet ovakvog ugovora.
Stvar koja je predviđena da bude predmet ostave, mora biti moguća i dopuštena, tj. da nije protivna ustavu, javnom poretku i dobrim običajima. Ukoliko stvar nije određena, ugovor je ništav. Na osnovu člana 713. ZOO, ugovor o ostavi mogu punovažno zaključiti u svoje ime i lica koja nisu sopstvenik stvari. U tom slučaju, ostavoprimac je dužan tom licu vratiti stvar, izuzev ako je doznao da je stvar ukradena. Ako treće lice tužbom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je dužan saopštiti sudu od kojeg lica je stvar primio, a istovremeno obavestiti ostavodavca o podignutoj tužbi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET