Ugovori o prevozu robe | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugovori o prevozu robe". Rad ima 28 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA, KRALJICE MARIJE 72 11000 BEOGRAD
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
DRUMSKIM, ŽELEZNIČKIM, POMORSKIM I VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009
Sadržaj:
1. 2.
Uvod u privredno pravo Pojam i regulativa ugovora u privredi
3. Specifičnosti ugovora u privredi 4. Ugovori o prevozu 5. Ugovori o prevozu robe 6. Ugovor o železničkom prevozu robe 7. Ugovor o drumskom prevozu robe 8. Ugovor o vazdušnom prevozu robe 9. Ugovor o prevozu robe brodom 10. 11. 12. Ugovori o prevozu putnika Rezime Literatura
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009
1. UVOD U PRIVREDNO PRAVO
Istorija ljudskog roda i težnje za stvaranje privrednog prava se poklapaju. Na tom putu stvarane su razne teorije o pravu i državi, čija dva pola čine prirodno pravo i pozitivno pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se brojne teorije koje pravo i državu osvetljavaju iz raznih oglova, pravnog, istorijskog, sociološkog, filozofskog, pravednog ( pravičnog ) itd.
2. POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDI
Privredno pravo se razlikuje od građanskog prava po svojim specifičnostima u dva pravca: ili je neki institut građanskog prava pretrpeo modifikaciju u privrednom pravu ili, privredno pravo poznaje specifične institute, nepoznate građanskom pravu.. Građansko pravo, stoga, čini celinu sa privrednim pravom, bez obzira na to na koji su način jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti regulisani ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen dualitet propisa, što podrazumeva posebne propise za privredno pravo. U ovakvim odnosima građanskog i privrednog prava treba posmatrati poziciju ugovora u privredi. Postoje ugovori koji su po svojoj pravnoj sadržini tipično građanski, kao što su ugovori naslednog i porodičnog prava ( npr. Predbračni ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju ). Sa druge strane to se isto može reći za pojedince tipično privredne ugovore ( npr. Ugovor o proizvodnoj kooperaciji dva preduzeća ). Međutim, veliki je broj zajedničkih ugovora, koje možemo svrstati u građanske ili u privredne prvenstveno po kriterijumu subjekata koji ih zaključuju, tj. Fizička ili pravna lica.
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009
Ugovori u privredi su ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog ili su u vezi sa tim delatnostima. Navedena zakonska definicija pokazuje da je u našem pravu pojam ugovora u privredi određen istovremeno i prema subjektivnom i prema objaktivnom kriterijumu.
3. SPECIFIČNOST UGOVORA U PRIVREDI
Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009
Njih zaključuju privredni subjekti čiji je cilj stvaranje dobiti, te između tih subjekata nema poklona i dobročinstva, koje je svojstveno fizičkim licima. Prema tome, načelo teretnosti je karakteristika ugovora u privredi. Određivanje naknade kod ovih ugovora ne mora u svakom pojedinačnom slučaju da bude izraženo konkretnom ugovornom odredbom. Naročito kod ugovora po pristupu, naknada koju plaća jedna ( slabija ) strana izražava se na opšti način, putem tarifa i cenovnika druge ( jače ) ugovorne snage. Autonomija bolje kod ugovora u privredi nije apsolutna. Volja privrednih subjekata pri zaključivanju ovih ugovora šesto je ograničena intervencijom države, što se pravda zaštitom određenih društvenih interesa. Ova ograničenja najčeđće se ispoljavaju kroz propisivanje saglasnosti nadležnog državnog organa za zaključivanje pojedinih ugovora ( na primer, za nabavku opasnih materija). Saglasnost državnog organa, kao uslov za punovažnost ugovora u privredi, pojavljuje se kao prethodna ( dozvola), u kom slučaju ugovorne strane ne mogu zaključiti ugovor pre dobijanja dozvole, i kao naknada ( odobrenje), u kom slučaju dolazi da zaključenja ugovora sa odložnim uslovom. Kod ugovora u privredi u značajnoj meri je zastupljeno načelo neformalnosti ugovora, koje odgovara činjenici masovnog zaključivanja ovih ugovora u brzini privrednog ( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod složenijih i dugotrajnijih ugovora iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu pismenu formu. Kod ugovora u privredi karakteristicna je opšta ponuda, upućena ne-određenom broju lica. Opšta ( generalna ) ponuda je specifičnog privrednog prava, koja predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti određenom licu. Opšta ponuda ima različite pojavne oblike. Između ostalog, ona se ispoljava u formi opštih uslova poslovanja. Prema opštem pravilu građanskog ( obligacionog ) prava, ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude. Izuzeci od ovog pravila karakteristični su za privredno pravo. Kod ugovora u privredi ima slučajeva kada se ugovor smatra zaključenim i u slučaju neizjašnjavanja (ćutanja) ponuđenog na datu ponudu. Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva obezbeđenja poznata u građanskom ( obligacionom i stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija, avans, kapara, odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridržaja, menica, bankarska
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET