ugovor o kreditu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "ugovor o kreditu". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj :
Uvod ………………………………………………………… 3
Pojam i značaj ugovora ……………………………………... 4
Vrste kredita …………………………………………………. 5
Pravna priroda ugovora ……………………………………... 6
Zaključenje i forma ugovora ………………………………… 7
Obaveze banke ………………………………………………. 8
Prava banke …………………………………………………. 9
Prestanak ugovora …………………………………………... 9
Posebni kreditni poslovi ……………………………………. 10
Ugovor o akceptom kreditu …………………………………. 10
Druge vrste ugovora o kreditu ……………………………… 11
Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti …… 11
Rambursni kredit ……………………………………………. 12
Avalni kredit ………………………………………………… 12
Eskontni kredit ……………………………………………… 13
Lombardni kredit …………………………………………… 13
Revolving krediti …………………………………………… 13
Vinkulacioni krediti ………………………………………… 13
Zaključak …………………………………………………… 15
Literatura …………………………………………………… 16
Uvod
Ugovor (konvencija, sporazum, pakt sl.) je saglasnost volja na osnovu koja nastaje određeno pravno dejstvo. Kao pravna činjenica, odnosno kao pravni akt (pravna isprava), ugovor se pojavljuje u raznim pravnim oblastima (u međunarodnim odnosima, u obligacionim, privrednim, radno pravnim i drugim odnosima).
Ugovori su za privrednike najvažniji pravni akti, jer na osnovu njih nastaju određeni obligacioni, privredni, radno pravni, statusni, nasledni, porodični, pa čak i upravno pravni odnosi. Njihova bitna karakteristika je konstitutivnost. Oni, po pravilu, imaju konstitutivni značaj, jer predstavljaju osnov za nastanak novih privrednih subjekata i za zasnivanje kratkotrajnih ili dugotrajnih obligacionih privredno-pravnih (ili drugih imovinskih) odnosa. Oni su, u našem radnom pravu, osnov i za nastanak radno pravnih odnosa.
U ovoj publikaciji biće obrađeni svi ugovori koji su od posebnog značaja za privrednike koji se kao subjekti ili predstavnici privrednih subjekata pojavljuju najčešće na strani obe ugovorne strane.
Pored navedene kreativne uloge (na osnovu kojih nastaju novi pravni odnosi) ugovori imaju još dve funkcije. Njima se mogu inovirati (menjati) ali i gasiti, odnosno ukidati postojeći pravni odnosi.
Najznačajnija i najčešća uloga ugovora je njihova kreativna funkcija -funkcija stvaranja novih pravnih odnosa.
Oni se pojavljuju kao najčešći i najznačajniji izvori pravnih odnosa. Svakog minuta se u svetu zaključuje bezbroj ugovora različitih vrsta i modaliteta. Privredni život ne može se zamisliti bez ugovora, jar se celokupna privredna aktivnost zasniva na mnogobrojnim i raznovrsnim ugovorima, kao pravnim instrumentima od najvećeg značaja. Na njima se zasniva najznačajniji deo ukupnog pravnog prometa, tj. dinamika privrednog života bez kojeg ne bi mogao da funkcioniše. To posebno važi za savremene tržišne privrede u kojima dominira sloboda ugovaranja.
Pojam i značaj ugovora
Kredit je uz plaćanja, najstariji i najznačajniji bankarski posao. Funkcionisanje savremene privrede nije moguće zamisliti bez kredita. Zbog toga je kreditni posao u centru pažnje ekonomskih i pravnih disciplina koje proučavaju bankarstvo i bankarske poslove. Mnogobrojne definicije kredita i ugovora o kreditu koje su se do sada u teoriji davale ne smatraju se sasvim zadovoljavajućim. Veliki broj najrazličitijih pojavnih modaliteta kredita u praksi je u toj meri bogat različitostima da se u savremenoj teoriji, naročito pravnoj, sve više sreću shvatanja koja odriču korisnost i mogućnost utvrđivanja opšteg pojma kredita i ugovora o kreditu ( budući da ne postoji kreditni posao, već samo različite vrste kreditnih poslova ) pa se definicije ograničavaju na pojam konkretne vrste kreditnog posla. Ne ulazeći ovom prilikom u složenu problematiku mogućnosti opšteg definisanja kredita mogli bismo za potrebe daljih izlaganja uopšteno reći samo to da se ugovorom o bankarskom kreditu jedna strana ( kreditor )obavezuje da će drugoj strani (debitor, dužnik) staviti na raspolaganje određenu sumu novca (odn. da tu sumu u određenom roku neće zahtevati), ili da će za nju preuzeti odgovornost prema trećem licu, dok se druga strana obavezuje da će dobijenu sumu koristiti u skladu sa uslovima ugovora i da će je po proteku određenog vremena vratiti s kamatom, a za slučaj preuzimanja odgovornosti prema trećem, da će platiti proviziju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET