Ugovor o komisionu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugovor o komisionu". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УГОВОР О КОМИСИОНУ
УВОД
Уговор о комисиону је уговор услужне природе. Развој тржишта и продаја производа на различитим подручјима, условила је појаву комисионара, тј лица, које ће у своје име, а за рачун свог комитента – налогодавца, продавати његову робу или је куповати у своје име, а за његов рачун (за рачун свог комитента). Пракса је наметнула потребу да се закључује уговор о комисиону ради продаје, али и уговор о комисиону ради куповине, мада је први облик знатно чешћи. Оовај уговор се закључује између две стране, једна је комитент, а друга комисионар.
Постојање комисионог посла указује да, по правилу, постоје два уговора. Уговор о комисиону који заклјучује комитент и комисионар, и уговор који закључује комисионар са трећим лицем у циљу реализације комисионог посла. То доводи до два правна односа:
односа између комитента и комисионара
и односа измећу комисионара и трећег лица.
Комитент и треће лице нису у правном односу, тако да они нису један према другом у функцији повериоца и дужника.
За време док обавља правне и фактичке радње комисионар је дужан ако робу прими, да је чува, одржава, да је по потреби складишти, да обавља радње царињења.
Комисиони послови су чести, како у унутрашњем, тако и у споњашњем промету, па се осим Закона о облигационим односима на уговор о комисиону примењује и други одговарајући прописи (као нпр. Закон о осигурању и др.)
Комесионар је најчешће специјализована организација, тј. друштво, као и комитет. Међутим могу се изузетно на обе стране појавити и физичка лица.
ПОЈАМ УГОВОРА О КОМИСИОНУ
Назив овог уговора потиче од латинске речи commissio жто значи урадити нешто за другога.
Уговор о комисиону дефинишемо као уговор којим се једна страна , комисионар обавезује другој страни, комитенту, да ће у своје име, а за рачун комитентаобавити један или више послова које му комитент повери, а комитент се обавезује да му за то плати накнаду (провизију).
Уговор о комисиону базира се на поверењу између уговорених страна. То је именовани уговор, двостани, теретни и неформалн, јер настаје на основу усменог налога који комитемт даје комисионару. Мада је неформалан у пракси се најчешће закњучује у писменом облику ради лакшек доказивања његовог постојања и садржине, као и ради сигурности самих страна и заштите њихових интереса. Може бити трајне или једнократне природе.
Оно што је код уговора о комисиону битно, то је, да комисионар по налогу свога комитета врши правне радње у своје име, а за рачун комитента, због чега долази до настанка три врсте правних односа: прво, између комитента и комесионара, друго, између комисионара и трећег лица, између трећег лица и комитента. Први се назива интерни однос, други се назива екстерни однос, а трећи се назива завршни однос.
Уговор о комисиону настаје пријемом налога. Моменат пријема налога јесте моменат закњучивања уговора. Ако комисионар не жели да прихвати налог, о томе мора да обавести налогодавца, јер ако га не одбије одмах, уговор се сматра закњученим.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET