Testament, testamentarna sposobnost i tumačenje testamenta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Testament, testamentarna sposobnost i tumačenje testamenta". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


TESTAMENT, TESTAMENTARNA SPOSOBNOST I TUMAČENJE TESTAMENTA
1. POJAM I KARAKTERISTIKE TESTAMENTA
1.1. Pojam testamenta
Testament (zaveštanje) je jednostrana izjava volje testatora koja je data u odredjenoj formi i koja ima cilj da u pogledu zaostavštine izvrši drugačiji raspored od onog koji je zakonom odredjen.
Karakteristike testamenta kao pravnog posla su da je ono jednostrani pravni akt i da je strogo lični akt, jer ga može napravi samo testator. Pravljenje testamenta preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika nije dopušteno.
Zaveštanje je strogo formalni akt, a testament koji nije napravljen u zakonom propisanoj formi je ništav.
Zaveštanje je uvek opoziva izjava volje. Odricanje od prava na opoziv testamenta i izjava zaveštaoca da će sačiniti testament sa odredjenom sadržinom nema pravno dejstvo.
Izraz testament je nastao od latinske reči testamentum. Prevodi se kao poslednja volja, odn. oporuka.
Još je rimsko pravo poznavalo ovaj institut. Osnovni i bitni element testamenta u rimskom pravu bio je imenovanje naslednika, koje je moralo biti izvršeno upotrebom odredjenih reči: heres (naslednik) i glagola esse (biti) u imperativu.
U savremenim pravnim sistemima, u oblasti nasledjivanja, zadržano je klasično rešenje da je testament, pored zakona, osnov pozivanja na nasledje i da se zaostavština umrlog može naslediti samo na jedan od ova dva načina.
Kod nas je Zakon češći osnov pozivanja na nasledje, mada nije zanemarljiv broj onih lica koja, iz raznih razloga, u obliku zaveštanja vrše raspored svoje imovine za slučaj smrti.
Ostavioci (zaveštaoci, testatori) rasporedjivanje svoje imovine za slučaj smrti vrše neograničeno i po svojoj volji, za koju zakon traži da bude ozbiljna, stvarna i slobodna.
Putem zaveštanja ostavilac može raspolaganti celokupnom svojom imovinom ili samo jednim delom, s tim da se drugi deo zaostavštine raspravi po zakonu.
Kao testamentalne naslednike testator može da odredi sve buduće zakonske naslednike, ili samo neke od njih, bez obzira da li bi, i u kojoj meri isti, za slučaj njegove smrti, bili pozvani na nasledje po zakonskom redu nasledjivanja. Takodje, za naslednike mogu da se odrede i lica koja uopšte ne spadaju u krug zakonskih naslednika.
Imovinu testator može zaveštati i pravnim licima i ustanovama u dobrotvorne svrhe, može da odredi osnivanje zadužbine, da imovinu zaveštajnih naslednika optereti isporukama i dr.
1.2. Karakteristike testamenta
Testament je
jednostrani pravni posao
lični pravni posao
opoziv pravni posao
dobročini pravni posao
pravni posao za slučaj smrti
pravni posao kojim se rasporedjuje zaostavština
formalan pravni posao.
Testament je jednostrani pravni posao, jer nastaje izjavom volje jednog fizičkog lica. Da bi bio punovažan testament mora ispunjavati opšte pretpostavke odredjene za jednostrane pravne poslove, tj. mora biti rezultat slobodne i prave volje testatrora za sačinjavanje testamenta – animus testandi. Ukoliko je testament sačinjen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude testament je ništav.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET