Terorizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Terorizam". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Prvobitna namjera pri pisanju ovog rada bila mi je objasniti terorizam pod maskom atiterorizma. Međutim, postepenim ulaženjem u problematiku terorizma i antiterorizma, upoznavanjem pojmovnog razlikovanja terorizma i nemogućnošću određivanja antiterorizma, uvidjela sam da problematika iziskuje daleko veće napore. Sam terorizam u određenim slučajevima je bivao doživljavan kao teroristički akt, dok bi pak u drugim situacijama bio doživljavan kao narodno-oslobodilčka borba. A uošte, nepostojanje pojmovnog određivanja atiterorizma, osim kao bušovske *antiterorističke* politike, dovela me je do nemogućnosti dovođenja u odnos ova dva pojma. Ati terorizam je kao pojam uvijek koristiv tek u medijsko-politološkoj manipulaciji. A kao naučni pojam je neodređen.
Iz tih razloga, napisala sam ovaj rad pod idejom da naslov bude „TERORIZAM POD VELOM ANTITERORIZMA“. Međutim, tematika ovog rada obradiće terorizam i njegovo značenje, problematiku antiterorizma i antiterorističkog dijelovanja, te samim tim uporediti ta dva „pojma“, njihovu ovisnost i mogućnost „zamijenjivosti“ njihovih značenja.
Iz svaga se može zaključiti da će ključne riječi biti TERORIZAM i ANTITERORIZAM.
1.DEFINISANOST TERORIZMA
S obzirom da se pitanjem terorizma bavi više nauka i disciplina, tj. da je pitanje sagledavanja pojma terorizma multi-disciplinarno, potrebno je naglasiti da je zločin terorizma u sastavu korpusa zločina obuhvaćen Međunarodnim krivičnim pravom. Međunarodno krivično pravo predstavlja sistem pravnih propisa koji u sebi sadrže norme krivičnog prava koje imaju međunarodni karakter i norme međunarodno javnog prava, usmerenih ka kažnjavanju ili primeni drugih sankcija prema licima odgovornim za krivična dela, koja su kao takva označena kao međunarodna. U grupu krivičnih dela označeni kao međunarodna krivična dela, pre svega, spadaju zločini koji su u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u saglasnosti sa članom 5 Statuta, a to su: ratni zločini, zločin protiv čovečnosti, genocid i agresija. Pored navedenih, tu si i sledeći zločini: uzimanje talaca, terorizam, zločini protiv međunarodno zaštiđenih lica, zločin protiv službenika Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, zločin koji čine plaćenici, zločin proizvodnje i stavljanje u promet narkotika, droga i drugih psihotropskih supstanci, zločin protiv kulturne baštine i zločin protiv životne sredine;
Prvi ozbiljan korak u borbi protiv terorizma desio se nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra Bartoa u Marselju 9.oktobra 1934.godine, kada je Francuska i zvanično predložila osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. U odgovoru na francuski predlog, Savet Lige naroda, odlučio je da osnuje komitet eksperata koji je imao zadatak da napravi predlog teksta konvencije o sprečavanju zločina terorizma. Nacrt Konvencije o sprečavanju terorizma, bio je usvojen pod imenom: “Konvencija Lige naroda za sprečavanje terorizma .”
Bez obzira što se svi slažu da je terorizam opasna društvena pojava, prisutna u različitim formama, kroz istoriju ljudskog društva, ni do danas nisu izgrađeni ili usklađeni jedinstveni stavovi o ovom pitanju.
Gospodin Kofi Anan, generalni sekretar Ujedinjenih nacija izjavio je tokom zasedanja 57. Generalne skupštine UN-a (4.10.2002), da je terorizam po svojoj prirodi napad na fundamentalne principe prava, poretka, ljudskih prava i mirnog rešavanja sukoba, svih principa na osnovu koga se zasniva sistem UN-a. Ujedinjene nacije imaju najznačajnije mesto u pružanju pravnog i organizovanog okvira u kampanji protiv terorizma.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET