Svetska trgovinska organizacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetska trgovinska organizacija". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U BANJOJ LUCI
EKONOMSKI FAKULTET BANJA LUKA
SVJETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA
SEMINARSKI RAD
Banja Luka, februar 2008. god.
S A D R Ž A J:
1.UVOD 3
2. HRONOLOGIJA NASTANKA STO 4
2.1.Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT 4
2.2.Runde pregovora 6
2.2.1. Kenedijeva runda pregovora 6
2.2.2. Tokijska runda pregovora 6
2.2.3. Urugvajska runda pergovora 6
3.FUNKCIONISANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE 7
3.1. Osnovne funkcije 8
3.2. Principi 8
3.3. Organizaciona struktura 9
3.4.Sticanje članstva u STO 11
3.5.Sporazumi u okviru STO 12
3.6.Rešavanje sporova u okviru STO 12
4.STO I ZAŠTITA OKOLINE 13
5.ZAKLJUČAK 14
6.L I T E R A T U R A 15
1.UVOD
Savremeni svet i međunarodni odnosi ne mogu se zamisliti bez postojanja međunarodnih organizacija. Činjenica je da se njihov broj povećavao iz perioda u period, a u težnji da reše mnoga pitanja međunarodnih odnosa, širile su se oblasti njihovog obuhvatanja.
Za oblast trgovine odgovornost je preuzela Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization), sa ciljem da uredi tokove međunarodne trgovine između zemalja članica organizacije. Do pojave ove organizacije tu funkciju je obavljao GATT (General Agreement on Tarifs and Trade), koji je bio samo sporazum, bez institucionalne osnove.
U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.
Temu rada obrazložiću u tri dela, počevši od ideje o potrebi formiranja međunarodne oragizacije koja će se baviti pitanjem trgovine. “Faze” koje prethode Svetskoj Trgovinskoj organizaciji su mnogobrojne, pri čemu pod fazama mislim na pregovore, teškoće i probleme koji su pratili celokupan proces dok nije nastala Svetska trgovinska organizacija kakva postoji danas. Drugi deo obuhvata funkcionisanje organizacije, principe i sporazume na kojima se zasniva i kojih se članice moraju pridržavati. Organizaciona struktura Svetske trgovinske organizacije je vrlo složena kao i sam proces sticanja članstva, pa ću u ovom delu odgvoriti i na pitanja: Ko su glavni organi Svetske trgovinske organizacije? Ko može postati članica ove organizacije i kako se to članstvo stiče? Treći deo je kratak pregled odnosa Svetske trgovinske organizacije prema zaštiti okoline, jer smatram da je vrlo značajno što se organizacija bavi i ovim pitanjem.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET