Stvarno pravo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Stvarno pravo". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRŽAJ
UVOD (POJAM ZALOŽNOG PRAVA)…………………………………….…………3
ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR - BEZDRŽAVINSKA ZALOGA…………………………………………………………7
PREDMET ZALOŽNOG PRAVA…………………………...…………………………8
UGOVORNE STRANE……………………………………….………………………...8
PRAVNA DEJSTVA UGOVORA O ZALOZI……………..…………………………...9
POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU………………………………...9
REDOSLED ZALOŽNIH PRAVA……………………………………………………..10
NAMIRENJE……………………………………………………………………………11
NAČIN NAMIRENJA……………………………………………………….………….12
PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA…………………………………………………..13
REGISTAR ZALOGE…………………………………………………………………...13
ZAKLJUCAK……………………………………………………………………………15
LITERATURA………………………………………..…………………………………16
UVOD
POJAM ZALOŽNOG PRAVA
Založno pravo je stvarno pravo na tuđoj stvari na osnovu koga poverilac može naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti založene stvari (ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.1)
Založno pravo je akcesorne prirode jer je zavisno od potraživanja koje obezbeđuje. Zbog toga ono ne može biti glavno, već samo sporedno. Založnom pravu prethodi potraživanje poverioca prema dužniku, a založno pravo je usmereno ka stvari koja služi za obezbeđenje potraživanja. Ono obezbeđuje založnom poveriocu namirenje iz založene stvari, čak i onda kada se obični (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti delimično ili u potpunosti.
Pravna priroda založnog prava u pravnoj teoriji je sporna. Jedni smatraju da je to stvarno pravo, drugi da je obligaciono pravo. Neki smatraju da je samo založno pravo na stvari stvarno pravo, dok je založno pravo na pravima - posebno potraživanjima, obligaciono.
Založno pravo na pokretnim stvarima naziva se ručna zaloga, a založno pravo na nepokretnostima hipoteka.
Ručna zaloga nastaje predajom založene stvari poveriocu u državinu, dok se založno pravo na nepokretnosti stiče upisom u javne knjige, a nepokretnost ostaje u državini dužnika.
Založni poverilac može realizovati potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom iz vrednosti založene stvari samo sudskim putem (načelo oficijelnosti zaloge). U našem pravnom sistemu je zabranjena lex commissoria.2)
Založno pravo može postojati samo na određenoj stvari i njime se može obezbediti samo određeno potraživanje uz izuzetke koji se odnose na uslovno i buduće potraživanje.
Založno pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeđuje potraživanje dok ne bude namirena u celini.
Založiti se može svaka individualno određena nepotrošna pokretna stvar koja se nalazi u prometu, kao i stvar određena po rodu ako se individualizuje, pa čak i novac pod određenim uslovima (određena, posebno izdvojena suma novca ili određeni deo novčane mase).
lex commissoria – pravo poverioca da u slucaju ne placanja potrazivanja, založnu stvar zadrzi
Na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se dužniku nalaže isplata duga, zalogoprimac može podneti predlog sudu da se založna stvar proda na javnoj prodaji u izvršnom postupku, radi namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. Založena stvar se po pravilu prodaje na javnoj prodaji, osim ako stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, u kom slučaju se prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom založene stvari zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraživanje, kamatu, troškove realizacije zaloge i troškove čuvanja založene stvari.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET