Srpski građanski zakonik | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Srpski građanski zakonik". Rad ima 26 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Есеј на тему: Српски грађански законик
Предмет: Велики правни системи
Студент: Бојана Милосављевић 139/2010

САДРЖАЈ
УВОД 3
НАСТАНАК ЗАКОНИКА 5
ЈОВАН ХАЏИЋ 9
СТРУКТУРА ЗАКОНИКА 12
Увод Спрског грађанског законика и неки изводи 13
ПРАВНИ ТРАНСПЛАНТИ У СРПСКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНУ 19
РЕЦЕПЦИЈА СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА 23
ЗАКЉУЧАК 25
ЛИТЕРАТУРА 26

УВОД
Почетак 19. века јесте време осамостаљивања Србије, буђења националне свести и тежње за дефинитивним раскидом са остацима феудалног уређења. Србија је због вишевековне турске окупације каскала за европским тенденцијама на готово свим пољима, а највише у производној сфери. Начин организовања управе Срби су преузели од Турака, чији је модел пак био назадан, базиран на квази-феудалним односима. Почетком 19. века народ је био неписмен, а некакав владајући слој још увек није био сасвим јасно формиран, мада се таква тенденција временом све више осећала. Наредни период обележен је великим бројем догађаја који представљају друштвену, културну и научну револуцију. Србија самостално доноси Устав 1835. год.,потом 1838. оснива Лицеј, на коме се 1841 отпочело са студијама права. Лицеј је 1844. прерастао у Велику школу, а једно од одељења било је правно. Најзад 1844. Кнез и Савет доносе Српски грађански законик. Тим путем Србија је ушла у Европу оног доба, са своја два важна правна акта, Уставом и Српским грађанским закоником.
Почетак новог века обележен је јачањем рационализма и покретом просвећености у западној, као и средњој Европи. Заједно са тим процесима на рачун натуралне привреде, базиране на поделљеној колективној својини, ојачали су робни односи и приватна својина. Такође, створене су централизоване државе. Ови процеси захтевали су одређене промене у правним системима. Те промене директно су зависиле од степена развоја просвећености у одређеној земљи. У западним земљама попут Холандије, Енглеске, Шкотске а и Француске, покрет просвећености је био толико прогресиван да је захтевао промену система револуционарним путем. Супротно дешавањима у западној Европи, у средњој Европи, а и у источној, покрет је био умеренији, и контролисан од стране владара. Они су покрет вешто каналисали, није дошло до револуције а напредне идеје утицале су на образованје, просвету, као и на побољшање правног система. Њихов циљ је био одржавање феудализма, али преображеног, хуманијег и са новим привредним односима. Па су се, на пример, феудалци у Пруској, Аустрији, Русији, као и неким другим државама претварали у чиновнике.

НАСТАНАК ЗАКОНИКА
До објављивања Српског грађанског законика дошло је тек 25. марта 1844. године, после годину и по дана разматрања и уношења појединих измена. Комисија која је требало да установи ваљаност овог законског предлога замерала је Хаџићу на његовом покушају да искорени неке српске правне обичаје увођењем западних правних решења. Највише је било спора око Хаџићевог правног уређивања породичне задруге и његовог покушаја да уведе равноправност између полова у погледу наслеђивања. Хаџићева правна решења везана за породичну задругу су ипак прихваћена, док она о равноправности полова код наслеђивања нису. Преформулисана су тако да су мушки наследници, како је то било и по српском обичајном праву, имали предност у наслеђивању, иако је Хаџић отворено био против таквог решења, па се жалио да су га београдске жене псовале и клеле 'где год се скупе', због неравноправности полова која је на крају завршена у Законику . Упркос свему, Српски грађански законик је на снази опстао пуних сто година, уз свега неколико значајнијих допуна. Његова судбина је донекле чудна: он као да никада није био закон баш по мери грађана, јер га у другој половини 19. века сматрају сувише либералним, а у првој половини 20. века сувише конзервативним. Судећи по коментарима овог законика из разних периода његовог правног живота, чини се да су правници увек имали притужбе на њега. И поред тога, чињеница је да је српски Кодекс грађанског права одолео зубу времена пуних сто година, када је, 25. октобра 1946. године, Законом о неважности правних прописа донетих 1941. године, за време непријатељске окупације, он званично укинут. Међутим, исти закон који је укинуо важење Српског грађанског законика, ипак дозвољава његову примену у случају правне празнине, под условом да дотична норма није 'у супротности са позитивним прописима и начелима уставног поретка ФНРЈ и њених република'.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET