Samoubistvo - sudska medicina | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Samoubistvo - sudska medicina". Rad ima 57 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod 3
1. POJAM, VRSTE I MOTIVI SAMOUBISTVA 5
1.1. Pojam samoubistva 5
1.2. Vrste samoubistava 7
1.3. Načini izvršenja i motivi 11
1.4. Razlika između ubistva i samoubistva 12
2. UZROCI SAMOUBISTVA 18
2.1. Samoubistvo i mentalni poremećaji 18
2.2. Poremećaji raspoloženja 19
2.3. Alkoholizam 19
2.4. Shizofrenija 21
2.5. Poremećaji ličnosti 22
2.6. Anksiozni poremećaji 22
3. SOCIOKULTURNI KONTEKST SAMOUBSTVA 23
3.1. Faktori rizika i zaštite za suicidno ponašanje 23
3.2. Socijalna podrška 25
3.3. Socio ekonomski faktori 27
3.4. Sociokulturni uticaji i starosno-polne razlike u suicidnom ponašanju 28
3.5. Uticaj medija na samoubistvo 29
3.6. Dostupnost sredstava za izvršenje samoubistva 30
3.7. Neke statističke činjenice o samoubistvima u Srbiji 31
3.8. Samoubistva po polu i starosti 32
3.9. Muškarci su skloniji suicidu 33
3.10. Suicidno ponašanje starih 35
3.11. Suicidno ponašanje mladih 36
3.12. Samoubistva prema bračnom stanju 39
3.13. Obrazovni nivo i učestalost samoubistava 40
4. OBLICI ISPOLJAVANJA SAMOUBISTVA 42
5. PREVENCIJA I MOGUĆNOSTI PREVENCIJE 52
5.1. Mogućnosti preventivnog delovanja 52
5.2. Zbrinjavanje suicidalnih pacijenata 53
5.3. Sažetak koraka u prevenciji samoubistava 53
ZAKLJUČAK 55
LITERATURA 57
Uvod
Samoubistvo, čak i onda kada je prikazano samo preko statističkih pokazatelja, kao retko koja pojava, izaziva kod ljudi mnogostruka, često ambivalentna osećanja, sve, samo ne ravnodušnost. Podstiče na razmišljanje i izaziva različite reakcije i ocene. Od želje da se sakrije do želje da se ogoli, od toga da se vidi kao neizbežan deo tragične lične i porodične sudbine ili rezultat nesrećnog spleta okolnosti koji se mogao izbeći, od osude do dubokog saosećanja, od ocene da je racionalno rešenje nepodnošljive situacije ili bežanje od suočavanja sa stvarnošću, od toga da je predstavljalo očajnicki vapaj za pomoć do toga da je značilo potpuno odbijanje pomoći.
Iako individualni čin, samoubistvo uvek pogađa više ljudi i ostavlja bolne i dugoročne psihološke i socijalne posledice na porodicu i druge bliske osobe, ali i društvo u celini.
Samoubistvo se tretira kao društveno-patološka pojava i ono je predmet interesovanja s aspekta raznih nauka, kao što su: psihologija, psihopatija, sociologija, kriminologija, kriminalistika. Samoubistvo je pojava starijeg datuma i može se slobodno reći da postoji od kada postoje čovek i društvo, mada mu u početnoj fazi nastanka nije pridavan veći značaj. Dalja organizovanost društva dovodi i do veće zainteresovanosti za svoje članove, pa se i samoubistvu posvećuje veća pažnja, što je rezultiralo i pojavom prvih pisanih radova posvećenih ovom problemu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET