Ruska pravda i Jaroslav Mudri | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ruska pravda i Jaroslav Mudri". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Руска правда и Јарослав Мудри
Професор: Студент:
I-417/2009
Март, 2010.
Садржај
Увод
Најстарија Русија обухватала је два дела: славенску прадомовину око средњег Дњепра и колонијални део од Дњепра до Ладошког језера, који је настао у 6. и 7. столећу славенском сеобом у балтичко-финско подручје. Широк појас пољско-полапских племена делио је Источне Славене од жаришта романско-германске културе, а турско-татарски номади понтских степа растављали су их од византијске културе. Тек је сеоба скандинавских Нормана у 9. столећу довела Русију у додир с Европом. Нормански гусари, Варјази, Руси имали су овде на истоку мрежу река и језера којима су могли пловити из Балтичког мора у Црно. Прва њихова колонија на руском тлу налазила се око ушћа Волге са средиштем у Ладоги; друга је био Новгород на Иљменском језеру, којим је према народној традицији завладао 862. Рјурик. Од његове су се групе одвојили Асколд и Дир и основали варјашку кнежевину у Кијеву. Већ Рјуриков наследник Олег учинио је крај њеној самосталности, пренео своје седиште у Кијев и одатле ујединио све Источне Славене, који су већ помало попримили руско име својих господара.
Политика нове државе ишла је за покоравањем степе јер је иза ње било море, а иза мора Цариград. Два су столећа стога Руси ратовали с Печенезима и усто наваљивали на Цариград те дошли под византијски утицај. У првој половини 11. столећа имао је безброј цркава, а учени редовници преводили су грчке књиге на славенски језик. Покровитељ тог препорода, Јарослав Мудри, скупљао је рукописе и разорио победом над Печенезима 1036. и последњу преграду између Кијева и Бизанта. Поред свега тога Русија се није једнострано везала за Цариград. Трговачки односи појачали су се баш за Јарослава војним савезима с немачким царевима против Пољске и династичком политиком која је довела његове кћери на угарски, норвешки и на француски престо.
Владавина Јарослава Мудрог
Јарослав И Мудри је био велики кнез Кијевске Русије (1016—1054), с прекидом (1018—1019). Током његове владавине, Кијевска Русија је постигла зенит културног процвата и војне моћи. Син је светог Владимира И Великог. Јарослав Мудри је православни светитељ, а током његове владавине је донесен је први руски закон, Руска Правда.
Био је један од бројних синова Владимира И Великог. Јарослава је отац послао у северне земље око Ростова, па се преселио у подручје Новгорода. Основао је Јарослављ на Волги. Односи са оцем су се затегли, када је чуо да Владимир намењује трон млађем сину Борису. Јарослав Мудри је 1014. године престао да плаћа данак Кијеву и само је Владимирова смрт спречила рат.
Водио је четири године рат против полубрата Свјатополка И Кијевског, кога је помагао његов таст Болеслав Храбри. Током тих сукоба неколико браће је брутално убијено. Јарослав је победио Свјатополка у првој бици 1016, па је Свјатополк побегао тасту у Пољску.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET