Rimsko pravo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Rimsko pravo". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
PANEVROPSKI UNIVERZITET
APEIRON
ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА
ОПШТЕ ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
РИМСКО ПРАВО
Садржај:
Увод ........................................................................................................................ 3
Тутела ..................................................................................................................... 4
Туторство над малољетницима ......................................................................... 4
Туторство над женама .......................................................................................... 7
Закључак ................................................................................................................ 11 Увод
Пословна способност је могућност закључивања правних послова. Док у погледу правне способности, због робовласничког карактера друштва, постоји велика разлика између римског и савремених права, у погледу пословне способности та разлика је далеко мања. Једина важна разлика је у томе што су Римљани извјесно вријеме жену сматрали ограничено пословно способном, док већина савремених права, бар формално-правно, изједначава жену са мушкарцем. У Риму нису били уопште, или су били ограничено пословно способни: малољетници, жене, душевно обољели, расипници, лица са тјелесним недостацима.
Постоји још једна разлика. Данашнје право за све ове категорије предвиђа једну установу (туторство или старатељство), док у римском постоје двије: tutela (туторство) и cura (старатељство). Постојанје два назива за оно што је данас један појам може се објаснити тиме што је туторство у Риму било више у интересу насљедника него самог штићеника, а старатељство у интересу самог штићеника. Али, ова разлика је временом ублажена, те су се двије институције приближиле. Постоји још једна разлика: под туторством се налазе лица која никада нису била пословно способна, а под старатељством и она која су некада имала ту способност, али су је изгубила.
Тутор и старалац се постављају лицу које има правну способност а нема пословну способност, у цјелини или дјелимично.
Историјски преглед развоја установе туторства над малољетницима указује да је туторство први пут правно регулисано тек у римском праву, доношенјем Закона XII Таблица ¹ . Према овом закону бригу о дјетету које је остало без задовољавајућег родитељског старања преузимао је тутор, док је бригу о лицима која су била лишена пословне способности или им је она из различитих разлога била ограничена, вршио старатељ (куратор). Значајно са историјског аспекта, било је и увођење посебне врсте старатељства над малољетницима – cura minorum. Ова врста старатељства у првим вијековима постанка, разликовала се од tutele impuberum, али са доношењем Lex Plaetoriae све више долази до приближавања ове двије установе, тако да у доба Јустинијана једва да се могла повући јасна разлика између њих.
Tutela
Туторство над малољетницима
Туторство постоји над малољетницима и женама.
Пунољетство жена стиче са 12, а мушкарац са 14 година. Римљани су уочили да женска дјеца раније сазријевају него мушка, али су, са друге стране, мислили да жена никада не постаје потпуно пословно способна, чак и када је пунољетна. Малољетници се дијеле на млађе од седам година (infantes), и оне од седам до дванаест, односно четрнаест година (impuberes). Infantes (дјеца) не могу закључивати било какве послове, оно су потпуно пословно неспособни. Старији малољетници имају ограничену пословну способност, они могу склапати послове који повећавају нјихову имовину, а за оне који погоршавају имовински положај потребно је одобрење тутора (auctoritas). Ово одобрење даје се у тренутку склапања посла, и то у свечаној форми. Израз „повећање имовине“ не треба дословно схватити. Прихватање поклона, пријем наслеђа су несумњиво такви послови. Али, исто тако, и исплата дуга је посао којим се повећава имовина, што је и теоретски и практично оправдано. Неисплаћен дуг може да изазове парницу и судске трошкове, довести до дуговања камате. И овдје, као код писања писма, или одласка зубару, бажи правило: ако се лак посао жели отежати, треба га само одложити.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET