Religija u Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Religija u Srbiji". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
UVOD_________________________________________________2
ZAKON O VERI I RELIGIJI U SRBIJI________________________3
OGRANIČENJA VERSKIH SLOBODA_______________________4
NAPREDAK I POZITIVAN RAZVOJ U POŠTOVANJU VERSKIH SLOBODA______________________________________________8
ZAKLJUČAK____________________________________________7
LITERATURA___________________________________________8
Uvod
Ustav dozvoljava slobodu veroispovesti, međutim zakon ograničava upražnjavanje vere jer diskriminiše verske grupe a nekima uskraćuje pravni status. Ne postoji državna religija, ali većinska Srpska pravoslavna crkva i druge „tradicionalne“ verske zajednice imaju u izvesnoj meri povlašćen položaj.
Odnos vlasti prema verskim slobodama i dalje je problematičan zbog zakona o
verama i proizvoljne primene zakona od strane Ministarstva vera. Policijske istrage slučajeva govora mržnje i vandalizma bile su spore i bez rezultata. Neki zvaničnici su davali javne, negativne izjave o manjinskim verskim grupama.
Bilo je izveštaja o društvenom nasilju i diskriminaciji zasnovanim na verskoj
pripadnosti, verovanjima i praksi. Vođe manjinskih verskih zajednica prijavile su slučajeve vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada i negativne medijske
izveštaje.
Predstavnici Ambasade Sjedinjenih Država nastavili su da se zalažu za promene u zakonu o verama i restituciji koje bi popravile neke od diskriminatornih aspekata zakonskih propisa. Zvaničnici Ambasade su se sastajali sa predstavnicima svih verskih grupa i podsticali međuversku saradnju. Predstavnici Ambasade su razgovarali o verskim slobodama s pripadnicima podeljene Islamske zajednice I učestvovali u aktivnostima koje imaju za cilju uspostavljanje saradnje.
Odeljak I. Verska demografija
Država ima ukupnu površinu od 77.760 kvadratnih kilometara i otprilike 7.500.000 stanovnika. Oko 84% stanovnika je srpskopravoslavne veroispovesti, a 5% su muslimani. Muslimanska zajednica obuhvata slovenske muslimane u Sandžaku,koji predstavljaju 2% ukupne populacije, etničke Albance na jugu i Rome u čitavoj zemlji. Rimokatolici čine 5% populacije i to su uglavnom etnički Mađari i Hrvati u Vojvodini. Protestanti čine oko 1.5% stanovništva. Jevrejska zajednica ima između dve i dve hiljade i četiristo pripadnika.
Zakon o veri i religiji u Srbiji
Ustav obezbeđuje slobodu veroispovesti; međutim, zakon o verama pravi razlike
među verskim grupama i zahteva od manjinskih verskih grupa, uključujući i one
koje su ranije bile priznate, da se ponovo registruju kroz invazivan i zahtevan
postupak da bi dobile ili zadržale status priznatih verskih grupa. Mnoge grupe koje se sada moraju ponovo registrovati bile su zvanično priznate više od pedeset godina a neke su u zemlji prisutne čak i sto pedeset godina.
Registracioni propisi podrazumevaju podnošenje imena, matičnih brojeva i potpisa pripadnika, dokaz da verska grupa ima najmanje stotinu članova (0.001 procenat stanovništva, uključujući populaciju Kosova), statut grupe i kratak pregled verskog učenja, obreda, verskih ciljeva i osnovnih delatnosti, te informacije o izvorima finansiranja. Zakon takođe nalaže da nijedna verska zajednica ne možda da se registruje ako njeno ime sadrži deo naziva postojeće registrovane grupe. Tako na primer, nijedna grupa čiji naziv sadrži reč „pravoslavna” ili „evangelistička” ne može se registrovati pošto se te reči već nalaze u nazivima „tradicionalnih“ crkava.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET