Proces stabilizacije i pridruživanja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proces stabilizacije i pridruživanja". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Приштини
Правни факултет
Косовска Митровица
СЕМИНАРСКИ РАД
Из предмета Основи права Европске уније
Тема: Процес стабилизације и придруживања
Професор: Студент:
А п р и л, 2010. К о с о в с к а М и т р о в и ц а
САДРЖАЈ:
TOC o "1-3" h z u
УВОД
„Evropa svoju budućnost vidi kao ravnotežu između konkurencije i saradnje,
zajednički pokušavajući da usmerava sudbine muškaraca i žena koji žive u
njoj. Da li je ovo lako uraditi? Ne. Snage tržišta su moćne. Ukoliko bismo sve
prepustili slučaju, industrija bi bila koncentrisana na severu, a nezaposlenost
na jugu. Ali ove tržišne snage, ma koliko moćne bile, ne
deluju uvek u istom pravcu. Ljudski napori i politička
stremljenja su pokušaj da se obezbedi ravnomeran
razvoj teritorija.“
СФРЈ је традиционално имала веома развијене и интензивне односе са ЕУ и њеним државама чланицама. Била је међу 10-15 најзначајнијих партнера Уније. Дипломатски односи СФРЈ и ЕЕЗ успостављени су још 1968. године. Први трговински споразум закључен је 1970. године, а Споразум о трговини и сарадњи 1980. године. Између 1980. и 1991. године била су закључена три финансијска протокола, али је већина активности замрзнута новембра 1991. године, када су уведене санкције према СФРЈ.
Чланство у Европској унији је стратешки циљ државне политике Републике Србије и главни део њене спољнополитичке стратегије. На путу приближавања Европској унији, СРЈ, а затим и Србија и Црна Гора (након потписивања Београдског споразума 2002. године) се успешно укључила у глобалне и регионалне интеграције које јасно показују њену европску оријентацију. Након демократских промена 5. октобра 2000. године, СРЈ је постала члан ОЕБС-а и Савета Европе, чиме смо прихватили и низ правних инструмената – попут Европске конвенције о људским правима, Оквирне конвенције о заштити националних мањина, Европске социјалне повеље. Тиме је СРЈ створила претпоставке за усклађивање свог законодавног оквира са европским правним стандардима. У пролеће 1997. године Унија је усвојила тзв. политику регионалног приступа. Почетком 1999, упоредо са избијањем кризе и рата на Косову и Метохији, Унија је почела да припрема свеобухватну политику према југоисточној Европи. Реч је о Процесу стабилизације и придруживања (ПРОЦЕС СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И ПРИДРУЖИВАЊА) који је усмерен на развој односа Европске уније са Албанијом, Босном и Херцеговином, Хрватском, Македонијом и Савезном Републиком Југославијом.
Главне делове Процеса стабилизације и придруживања чине:
• нова генерација уговорних односа кроз Споразум о стабилизацији и придруживању,
• програм техничке помоћи Kардс (CARDS),
• аутономни трговински режим,
• политички дијалог.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET