Privredno pravo | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Privredno pravo". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 Uvod
U pravnoj teoriji nazivi za trgovacko, trgovinsko, privredno i poslovno pravo nekad se koriste da bi oznacili istu oblast prava ili istu pravnu granu, a nekad se koriste da bi oznacili razlicite oblasti prava i razlicite pravne grane. Pitanje naziva odredjene oblasti kao i grane prava nije samo terminoloskog karaktera, vec je i sustinskog. Medjutim, zanimljivo je uociti da ni o jednoj oblasti prava, kao i o grani prava, nema toliko razmimoilazenja u pogledu naziva, predmeta, sadrzine, pa i samog pojma, koliko je to slucaj sa trgovinskim, odnosno privrednim pravom. Cak i u zemljama sa razvijenim trzistem, u kojima je trgovacko zakonodavstvo u svom vecem delu ostalo duze neizmenjeno (u raznim drzavama ono je imalo i razlicitu sadrzinu), pravna teorija nije uspela da ponudi jedinstveni pojam trgovinskog prava.
Da bi se razlikovalo od trgovackog prava, kao esnafskog i obicajnog prava trgovaca, nacionalno (drzavno), tj zakonom propisano i uredjeno poslovanje u oblasti ekonomskih poduhvata koji prevazilaze poslove trgovine u njenom izvornom znacenju, oznaceno je sa izrazom “trgovinsko pravo”. Pod nazivom trgovinsko pravo ovu granu prava poznaje francusko pravo, italijansko pravo i druge zemlje Evrope, pa cak i aglosaksonsko podrucje. Pod istim nazivom ovo pravo poznaju i zemlje u nasem okruzenju, kao sto su: Hrvatska, Bugarska, Makedonija i dr. Medjutim, potrebno je podsetiti se da je i pre kao i neposredno posle Drugog svetskog rata i jugoslovenskom pravnom sistemu postojalo “trgovinsko pravo”, kao posebna grana prava, ali da je ono zbog novonastalih drustveno- ekonomskih i politickih odnosa preraslo u “privredno pravo”.
Zbog sustinskih razlika u ekonomskoj i politckoj sferi doslo je i do sustinskih razlika u pravnim resenjima. Dok je zapadna privreda pocivala na privatnoj svojini, dotle je socijalisticka privreda pocivala na drzavnopartijskoj ili drustvenoj svojini; dok je prva kao motivacioni factor isticala dobit, druga je isticala dohodak, dok je prva prihvatala slobodnu ekonomsku inicijativu na trzistu, druga je prihvatala plansku privredu, dok je prva radnu snagu tretirala kao robu, druga je radnoj snazi osporavala karakter robe. Prelaskom na trzisnu privredu i vracanje private svojine u pravni zivot bivsih socijalistickih zemalja, privredno pravo poprima one karakteristike koje ima i trgovinsko pravo zemalja sa razvijenim trzisnim odnosima, pa se naziv “privredno pravo” danas transformise u naziv “trgovinsko pravo”. Za sada se kod nas u praksi ova dva izraza ravnopravno upotrebljavaju i to kao sinonimi, kao i u privatnoj teoriji, mada je izvesno d ace preovladati izraz “trgovinsko pravo”.
Pojam privrednog prava
Izraz “privredno pravo” moze oznacavati granu pravnog sistema ili naucnu discipline. Privredno pravo (kao grana pravnog sistema) obuhvata vazeca pravna pravila kojima su regulisani statusi (polozaji) privrednih subjekata (pravnih i fizickih lica), i njhovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter.
Privredno pravo (kao naucna disciplina) proucava i tumaci pravna pravila (kojima su regulisani statusi privrednih subjekata i drugih ucesnika i njhovi pravni poslovi) primenom vise naucnih metoda izucavanja i tumacenja vazeceg prava (de lege lata) pri cemu predlaze donosenje drukcijih, primerenijih resenja (de lege ferenda).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET