Demokratija i autokratija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Demokratija i autokratija". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................ 2
ДЕМОКРАТИЈА .......................................................................................... 3
Настанак демократије ................................................................................ 3
Услови демократије .................................................................................. 4
Основни принципи демократије ............................................................... 5
Врсте демократије ..................................................................................... 6
Филозофи о демократији .......................................................................... 7
........................................................................................................................ 8
АУТОКРАТИЈА ........................................................................................... 9
Настанак и појам аутократије..................................................................... 10
Врсте аутократије ...................................................................................... 11
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................. 12
5. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................... 13
УВОД
ДЕМОКРАТИЈА ЈЕ ТАКАВ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
КОЈИ ЈЕ СПОСОБАН ДА БУДЕ ПОТОУНО,
ИЛИ ГОТОВО ПОТПУНО ОДГОВОРАН СВОЈИМ ГРАЂАНИМА.
Учешће грађана у вршењу државне власти, у њеној контроли и позивању на одговорност носиоце државне власти, неке су од карактеристика које раздвајају демократију од аутократије. Демократија је политичка оријентација која фаворизује владу народа одн. изабраних представника народа. Другачије речено то је политички систем заснован на могућности да грађани могу да бирају своје представнике. Ово - право на бирање представника - је основни и суштински концепт демократије, који може да се примењује различитим методама и да поприма различите облике. Овакве дефиниције и тумачења демократије теоретски звуче идеално, а врло је дискутабилно да ли је тако и у пракси . С овог другог аспекта постоји и другачија дефиниција демократије;
Све је код демократије мутно и нејасно:
сам појам (грч.демос=народ, кратеин=владати)
различити облаци које демократија узима
многи јој одичу било какву вредност.
Насупрот демократији постоји други облик политичког поретка односно аутократија.
У аутократији целокупно становништво лишено је права да учествује у политичком животу. Другим речима целокупна власт је у рукама једног човека. У таквом друштву нема динамике, па се може рећи за аутократију са је затворено и статичко друштво.
С обзиром да и данас постоје отворена и затворена друштва, може се рећи да аутократија још увек није превазиђени облик политичког поретка.
ДЕМОКРАТИЈА
Основно значење демократије јесте да сви на које одлука ома неки утицај треба са имају прилику да учествују у њеном доношењу, било непосредно, било преко изабраних представника. Демократија је политичка оријентација која фаворизује владавину народа односно изабраних представника народа.
2.1 Настанак демократије
Настала је од грчких речи demos (народ), и kratein (владати), демократија би у буквалном преводу значила "владавина народа". Као појам је настала у античкој Атини, али је она и тамо била далеко од буквалног значења те речи. Почеци демократије повезани су са настанком грчког полиса. Влада која је у различитим полисима била различита произилазила је из Народне скупштине. У процвату грчке демократије, у петом и четвртом веку пре Христа, Народна скупштина је одлучивала о законодавству, унутршњој и спољној политици, финансијама и војним питањима. Међутим и у Атинској демократији је било недостатака, јер је демократија била привилегија слободних грађана, а њих је било мање него робова. Чак и међу слободним грађанима нису сви имали право на учешће у одлучивању, нпр. жене, сранци. Још један од недостатака је и то што је Народна скупштина из својих редова бирала поротнике који су функционисали као суд. С обзиром да је Народна скупштина директно владала постојала је опасност да под утицајем тренутних расположења или демагогије дође до погрешних одлука.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET