Demokratija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Demokratija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


UVOD U PRAVO
Tema: Demokratija
S A D R Ž A J
NASTANAK DEMOKRATIJE
Istorijski izvori demokratije..........................................................2
Poreklo pojma i njegove nedorečenosti......................................2
Platon o demokratiji....................................................................3
Aristotel o demokratiji.................................................................4
OBLICI I PREDUSLOVI DEMOKRATIJE KAO KONCEPT DRUŠTVENOG UREĐENJA.............................................................................................4
KODIFIKACIJA MODELA DEMOKRATIJE.................................................6
ZAKLJUČAK..........................................................................................10
LITERATURA........................................................................................11
1. NASTANAK DEMOKRATIJE
1.1 Istorijski izvori demokratije
Demokratija se prvi put pojavila u staroj Grčkoj u 4. veku p.n.e u Atini. Prva savremena demokratija je bila Sjedinjenih Američkih Država, uspostavljena 1789. godine na osnovu filozofije, doba razuma.
1.2 Poreklo pojma i njegove nedorečenosti
Etimološki, demokratija je izvedena od grčkih reči demos (narod) i kratos (snaga).
Nedorečenosti u shvatanju i tumačenju demokratije nastaju zbog razlike između same ideje i oblika koje demokratija poprima kada se institucionalizuje, odnosno, realno pripremi kao koncept društvenog uređenja. Problemi shvatanja demokratije leže i u različitim nivoima na koje individue, pojedinci shvataju, doživljavaju svoja individualna prava, odnosno da li su i na koji način upoznati sa svojim pravima.
Retko da koji pojam u rečniku društvene misli toliko dugo opstaje od trenutka svog nastanka, a da je u tom procesu istorijskog razvoja uspeo da preživi sudbinu zančajne izmene sopstvenog sadržinskog značenja.
Tokom putovanja ovog termina kroz državno – političku stvarnost, civilizacija je neprestano brusila i dograđivala pojmovnu strukuru demokratiije na način kojim današnje poimanje demokratije potpuno odudara u odnou na njene početke.
I pored tako evidentne, a nepremostive oprečnosti između njenog antičkog i modernog shvatanja, sama reč se održala i pokazala svoju nezamenljivost u jezičkom iskazivanju određenog, jednog od mogućih oblika političkog poretka. Lingvističku elastičnost i fleksibilnost kroz pojmovni razvoj, demokratija ne dokazuje samo u okviru rečnika društvene teorije.
Ona je široko rasprostranjena, bezmalo u svakodnevnoj političkoj, kulturološkoj i psihološkoj komunikaciji između različitih subjekata ljudskog života.
1.3 Platon o demokratiji
Bilo mu je 28 godina kada je njegov učitelj Sokrat, pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijenjem otrova kukute. Ovo iskustvo ispunilo ga je takvim preziranjem demokratije i takvom mrznjom da je njemu sazrelo resenje da se demoratija mora unistiti i zameiti vladavinom najmudrijih i najboljih. i naci metod kojim bi se mogli otkriti najmudriji i najbolji i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postaviti da vladaju, bio je glavni zadatak njegovog zivota. svaki oblik vladavine rusi sam sebe, kad prevrsi meru u cuvanju osnovnog principa.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET