Demokratija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Demokratija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
Visoko školska jedinica Pančevo
„Demokratija“
(Seminarski iz predmeta Uvod u pravo)
Панчево 2010
SADRŽAJ
Садржај..……..………………………………………………..……..2
Uvod…………...……………………………………………….……...3
Istorija………………………………………………………….……..4
Demokratija…………….………………………………….….………6
Закључак ………………………………………………...…….…..10
Литература ……………………………………………..…….…….11
UVOD
U datom seminarskom bavimo se istorijom demokratije, pojmom i vrstama demokratije . Ona se u toku istorije razvijala i danas ima više oblika. Zbog toga definisati "demokratiju" je vrlo težak zadatak. Problemi shvatanja demokratije leže i u različitim nivoima na koji pojedinci shvataju i doživljavaju svoja prava. Vinston Čerčil (Winston Churchill), bivši britanski premijer govori da: "Demokratija je najlošija državna forma, ako izuzmemo sve ostale." , on je time hteo da kaže da nigde ne postoji perfektna demokratija, ali uprkos svim sadašnjim kritikama demokratija je najuspešniji postupak mirnog rešavanja konflikata.
-ISTORIJA-
ANTIČKA DEMOKRATIJA
Demokratija je nastala od grčkih reči demos – narod i kratein – vladati, vladavina naroda je bilo njeno bukvalno značenje. Kao pojam nastala je u Atini, ali je bila daleko od bukvalnog značenja same reči. Ona je bila privilegija samo slobodnih građana ali cak i među tim građanima nisu svi imali pravo učešća u javnom životu, dele se na „polites“ koji su imali to pravo i na „idiotes“ građane koji nisu imali to pravo. Do rađanja demokratije u Atini doveli su sukobi aristokratije i naroda koji su se borili za politička prava.
Platon je zamerio da demokratija počiva na jednakosti, odnosno da ona izjednačava sve (očeve i sinove, starce i mladiće, doseljenike i starosedeoce), a po njegovim mišljenju, to je nepravedno. Platon još zaključuje da je demokratija „najslabiji“ oblik vladavine, s obzirom da je sama vlast oslabljena tako što se raspoređuje među onima koji vladaju ali Aristotel ističe da je ona najpodnošljivija od ostalih oblika vladavine. Aristotel hoće da kaže da, odsustvo zakona, ili njegovo nepoštovanje, manje su štetni u demokratiji, nego u drugim oblicima vladavine, imajući u vidu da tiranija pojedinca, ili nekolicine, pretvara građane u robove njihovih samovoljnih odluka.
Prvi korak ka uspostavljanju demokratije bile su Solonove reforme. Solon je građane Atine podelio prema godišnjim prihodima na četiri razreda, svaki od tih razreda imao je određena prava u političkom životu. Građani preva tri razreda zasedala su u Veću četiri stotine, a pripadnici četvrtog razred su mogao samo da zasedaju i glasaju u narodnoj skupštini. Pored toga u vođenju državnih poslova mogli su da učestvuju i imućniji ljudi koji nisu bili plemenitog porekla. Druga Solonova mera bila je ukidanje i zabrana dužničkog ropstva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET