Delovi na semejnoto pravo (makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Delovi na semejnoto pravo (makedonski)". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ПРАВЕН ФАКУЛТЕТ КИЧЕВО
Дисперзирани студии Битола
Семинарска работа по предметот:
Семејно право
на тема:
Делови на семејното право
изработила: ментор:
Крстанова Љубица 28/Б Доц.д-р Арсе Петрески
Sodr`ina :
1. Op{to za Semejno Pravo(poim,predmet i metod
2. Predmet na semejno pravo
3. Metod na semejno pravo
4. Mesto na semejnoto pravo vo pravniot sistem
5. Podelba na semejnoto pravo
6. Semejstvoto i semejnite odnosi
7. Teorisko-empiriski ramki i opredeluvawe na semejstvoto kako ~ove~kata zaednica
8. Materijalna sfera na semejniot `ivot
9. teoriski ramki i opredeluvawe na semejstvoto kako Institucija
10. Potrebite na semejstvoto od socijalna za{tita
11. Zaklu~ok
Op{to za Semejno Pravo
1.1 Poim , Predmet i Metod na Semejno Pravo
Poimot Semejno Pravo kako praven termin ima dve zna~ewa. So toj poim se ozna~uva : prvo - pozitivnoto pravo so koe se ureduva semejstvoto i pravnite odnosi me|u licata {to go soo~inuvaat i , vtoro - pravnata nauka koja gi sistematizira , gi prou~uva i gi objasnuva pravnite normi , odnosno pravila so koi se uredeni brakot i semejstvoto , kako i samite odnosi {to nastanuvaat me|u ~lenovite na semejstvoto.
Semejnoto pravo kako pozitivno pravo pretstavuva posebna granka na pravniot sistem vo sekoja oddelena zemja, pa i na{ata , so koi se ureduvaat brakot i semejstvoto i semejnopravnite odnosi {to nastanuvaat me|u opredelen krug lica svrzani me|u sebe so brak ili so srodstvo ili samo so srodstvo. Semejnoto pravo gi ureduva i odnosite svrzani so staratelstvoto, koi nastanuvaat vo momentot koga edna maloletno lice }e ostane bez roditelska gri`a ili koga edno polnoletno lice }e bide li{eno od delovna sposobnost , kako i toga{ koga treba d aim se uka`e op{testvenata za{tita i na drugi lica koi ne se vo sostojba ili nemaat mo`nost sami da se gri`at za sebe i za za{titata na svoite prava i interesi.
Iako so stavawe na edno lice pod staratelstvo ne se sozdava semen odnos, staratelstvoto vleguva vo ramkite na semajnoto pravo, me|u drugoto , i zatoa {to odnosite {to nastanuvaat me|u staratelot i liceto staveno pod staratelstvo ( osobeno maloletnite deca ) se izedna~uvaat, re~isi so odnosite me|u roditelite i decata, odnosno me|u ~lenovite na semejstvoto. Staratelot, vo najgolem broj slu~ai go zamenuva semejstvoto vo vr{eweto na negovite funkcii, pa ne e slu~ajno re~eno deka * staratelot na maloletnoto lice e dol`en da se gri`i kako roditel za li~nosta na maloletnikot *. Vklu~uvaj}i go staratelstvoto vo ramkite na semejnoto pravo, me|utoa, ne se negira zna~eweto na staratelstvoto i kako ustanova od poseben op{testven interes pa vo taa smisla, toa prestavuva interesi na drugi pravni granki odnosno nau~ni discipline, posebno na socijalnoto pravo odnosno, na socijalnata politika i gra|anskoto pravo, koi gi ureduvaat odnosno prou~uva odnosite povrzani so li~nite (statusni) prava na subjektite vo pravoto ( na primer obezbeduvawe na delovna sposobnost, proglasuvawe na is~eznato lice za umreno i dr.)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET