Bitne odlike Sretenjskog ustava iz 1835 | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bitne odlike Sretenjskog ustava iz 1835.godine". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Форкуп
Алфа Универзитет
Семинарски рад из предмета
ИСТОРИЈА ПРАВА И ДРЖАВЕ
Teма:
БИТНЕ ОДЛИКЕ
СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА
ИЗ 1835. ГОДИНЕ
Април 2013 године
САДРЖАЈ
УВОД.............................................................................................................3
ЗАСЕДАЊЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И НАСТАНАК
СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА ИЗ 1835 ГОДИНЕ...................................4
ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ – ТВОРАЦ СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА......................................................................................6
БИТНЕ ОДЛИКЕ СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА ИЗ 1835.ГОДИНЕ...........................................................................................7
2.1. Књаз Сербски.................................................................................7
2.2. Народна скупштина........................................................................8
2.3. Државни савет.................................................................................8
ЗНАЧАЈ И ПРЕСТАНАК СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА .............................11
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................14
УВОД
Сретењски устав из 1835. био је први јасан доказ свести просвећеног дела српског народа да се владалачка самовоља може најбоље (за)уставити само уставом.
1. ЗАСЕДАЊЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И НАСТАНАК СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА ИЗ 1835.ГОДИНЕ
Велика народна скупштина била је најзнаменитија скупштина за прве владавине кнеза Милоша, која је одржана у Крагујевцу у периоду од 14.-16. фебруара 1835.године, која је у историји, а и данас позната као Сретењска.
Из разних разлога било је великих интересовања за ову скупштину, која је била обећана годину дана раније, са најавом да ће с на њој решавати унутрашње уређење земље према одредбама Хатишерифа. Сретењска Скупштина је била најбројнија скупштина са око 2.400 званичних представника (по Љушић Р.), а 4.000 по Куниберту и 10.000 знатижељног народа. Узроци доношења овог устава леже пре свега у карактеру владавине кнеза Милоша. Незадовољство Милошевим апсолутизмом је довело до дизања многих буна са циљем да се ограничи његова власт. Непосредни повод за доношење Устава била је Милетина буна из 1835. године. Србија у време доношење овог устава није била самостална држава, већ књажевство у саставу Турске са извесним степеном аутономије који је добијен Хатишерифом 1830. године.
Велика народна скупштина је отворена на Сретење 14. фебруара ( зато се и назива Сретењска), признањем светог духа у цркви. Поред цркве на кнежевој ливади је подигнута трибина за кнеза, његову породицу и за најважнија световна и духовна лица. Скупштина је радила 3 дана.
Првог дана, на самом почетку владар је истакао да је Србија постала државом, па јој је зато неопходно нужно солидније уређење. Трифунска скупштина 1834. године је пред собом поставила три задатка: уређење земље и доношење закона, утврђивање данка и отплата архијеријског дуга. Од свих постављених задатака испуњен је само последњи. У договору са Судом народним, издаје Устав којим су народу и сваком Србину загрантована право онако како их човечанство прописује. „Народ стајаће под кметовима, капетанима и судовима, судови под Државним советом, Совет под књазом и уз књаза, а књаз под законом и у непрестаном договору са Советом.“ Након дужих консултација одлучено је да уместо дотадашњих разних дажбина пресече порез у суми од 6 талира годишње, са тим да га кметови скупљају према свом иметку који имају. Али и сеоске шуме исто су остале општенародно добро и које се не смеју више заграђивати. Кнез је затражио писмено мишљење од сваког округа о новозаведеним уставним начелима ( установленијама). Такође, им је предложио да изаберу најученије и најбоље људе који ће радити на изради закона заједно са кнезом и Саветом.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET