Atinsko pravo sa posebnim osvrtom na krivično pravo u Atini | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Atinsko pravo sa posebnim osvrtom na krivično pravo u Atini ". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРДНА АКАДЕМИЈА
НОВИ САД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА ПРАВА И ДРЖАВЕ
Тема: Аtinskо prаvо sа pоsеbnim оsvrtоm nа krivičnо prаvо u Аtini
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Нови Сад, 2010.године

САДРЖАЈ:
страна
Увод ................................................................................................................................. 1
Атина ............................................................................................................................... 2
Атинско право ................................................................................................................. 4
Крично право у Атини .................................................................................................... 4
Литература ...................................................................................................................... 10

УВОД
Од свих грчких градова, данас нам је најпознатије атинско право, мада се по нешто зна и о праву критског полиса Гортине, јер се одатле сачувао обимни Гортински законик, из V века пре н.е., уклесан на четири велика камена блока. То је уједно и једини грчки аутентични законик који је преживео у целини. Атињани су писали своје законе на дрвеним плочама – аксонес, те стога није остао ни један сличан, целовит епиграфски правни текст и зато о атинском праву главне податке не даје епиграфика, него дела историчара, философа, а нарочито сачувани судски говори атинских логографа – професионалних писаца судских говора (Антифонт, Лисија, Исократ, Исеј, Демостен).Захваљујући њима, данас се толико зна о атинском праву да се често на основу њега реконструише и целокупно грчко право. На основу овога се поставља питање, да ли се може говорити о грчком праву или само о праву појединих полиса. И поред несумњивих разлика у правима разних градова-држава, ипак је постојао један фонд заједничких правних установа, које су за све њих карактеристичне и низ сличности, које оправдавају употребу појма „грчко право“. При том, због очуваности атинских извора и укупног значаја Атине, грчком праву основни печат даје атинско право.
У овом семинарском раду бавићемо се Атинским правом, са нагласком на кривично право у Атини.

АТИНА
Aтинска држава настаје распадањем родовско-племенског уређења и претварањем органа гентилног друштва у државне. Процес политичког уједињавања (синојкизам) и организовања државне власти у Атини се одиграо мирно, кроз унутрашње имовинско раслојавање саплеменика, без силе и без већих мешања са другим народима. Зато је процес стварања атинске државе дуго трајао, по свему судећи од IX до VII века пре н.е.
У том периоду се искристалисала и друштвена неједнакост, тако да су се на једној страни издвојили најбогатији саплеменици, крупни земљопоседници (еупатриди – они који имају племените очеве) и обичан народ (демос – који чине геомори – ситни земљорадници) и демијурзи (занатлије). Било је и робова, посебно дужничких, али они не улазе у демос. Оваква подела становништва, приписивала се легендарном Тезеју. Већ од VII века пре не.е. обриси политичке и правне историје Атине су јаснији. Томе је нарочито допринело откриће Аристотеловог дела „Атински устав“ крајем прошлог века.
Почетни период у развитку атинске државе носио је сва обележја једне аристократске републике. Наслеђена власт басилеуса је постепено слабила кроз VIII век пре н.е.,а од VII века пре н.е. се успоставио нови орган – 9 архоната, који су потицали из најугледнијих породица. Први међу њима се звао архонт – епоним (по њему година њихове владавине добија име). Други је архонт – басилеус који обавља религијске дужности, а архонт-полемарх је задужен за војне послове, док преосталих шест архоната називају тесмотети - „чувари обичаја“.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET